Rosanhela proglašena je mrtvom 28. januara, a sutradan je sahranjena. Ljudi koji žive u neposrednoj blizini groblja na kome je sahranjena, 9. februara javili su njenim rođacima da se iz groba čuju vriska i udarci.
Dok su oni stigli da otvore grob, Rosanhela je preminula. Njeno telo je bilo drugačije okrenuto i još uvek toplo, a imala je i povrede po glavi i rukama, za koje se pretpostavlja da su nastale prilikom pokušaja da izađe napolje.
Porodica veruje da je greškom proglašena mrtvom i zbog toga su incident prijavili policiji.
Njena sestra, Izamara Almeida rekla je da ne žele da optuže nijednog doktora, da ne žele da stvaraju nikakve probleme, ali i da je svakako nemoguće da neko i posle 11 dana bude topao kad ga izvade iz groba.
Policija je uzela izjave od članova porodice i drugih ljudi, a naveli si u da će ukoliko bude neophodno, Rasanhelino telo biti ponovo ekshumirano kako bi se utvrdilo šta se zaista dogodilo.
Portparol bolnice u kojoj je Rosanhela proglašena mrtvom, istakao je da će obezbediti sve potrebne informacije koje od njih budu tražili članovi porodice ili državni organi.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sahranjivanje zivih ljudi je MNOGO, MNOGO cesce nego sto se smatra. Samo, to je tesko dokazati jer umru neposterno posle kada se probude i shvate gde su.
Pre, oko 35 godina u jednom žanskom časopisu u ondašnjoj zajedničkoj državi bilo je pismo rubrici „Draga saveta,“ u kojem je čitateljka ispričala slični slučaj. Naime, ona je usnila kako joj je otac rekao, „Zašto me sahraniste živog?“ Organizovali su se, otkopali grob i našli sličnu situaciju kao ovde opisanu. Objašnjenje je bilo da kao šećeraš, otac je propustio svakodnevnu inekciju i utonuo u stanje slično smrti što je uzrokovalo pogrešni zaključak i sahranu pre stvarne smrti. Na Youtube-u imate izvestan broj priča koje su se ipak, srećnim okolnostima, završavale dobrim ishodom. Zabune su moguće utoliko više što život nije onakav kako mi uporno i tvrdoglavo verujemo da jeste.