Potrebu za tostom ljudi su imali i nekoliko hiljada godina unazad. I tada su nalazili način da ispeku hleb, doduše mnogo primitivnije nego danas.
U tu svrhu koristili su parče oštrog drveta ili gvozdenu šipku na kojoj su nabadali delove hleba, a zatim su ih jednostavno pekli iznad vatre. Doduše, ovaj postupak nije uvek završavao uspešno – dešavalo se da se hleb zajedno sa držačem, ukoliko je bio od drveta, zapali, ili da namirnica izgori do te mere da ne može da se jede.
Prema nekim istorijskim podacima prepečen hleb bio je omiljena namirnica starih Rimljana te su, ujedno, oni prvi koji su hleb koristili na ovaj način. Zapravo, reč ‘tostum’ je latinskog porekla i znači paljenje ili gorenje.
Prvi električni toster izumljen je 1893. godine u “Crompton and Co”. u Velikoj Britaniji, a dorađena verzija nastala je 1909. godine u SAD. Kod tadašnjih verzija mogla se peći samo jedna strana tosta i bilo je neophodno ručno isključivati toster kada je tost izgledao pečen. Prvi moderni pop-up toster s tajmerom izumio je Čarls Strajt 1919. godine
Oto Frederik Rohveder je izumio rezač hleba na kojem je počeo raditi 1912. godine. On je prethodno izumio spravu koja je spajala komade hleba uz pomoć pribadača i koja je, naravno, bila osuđena na neuspeh. Godine 1928. napravio je mašinu koja je rezala i pakovala hleb, kako bi sprečio sušenje izrezanog hleba. Rezani hleb postao je popularan zahvaljujući predstavljanju ‘Wonder Bread-a’ (Čudesnog hleba) 1930. godine, što je dovelo do porasta popularnosti tostera.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li je „dvopek“ preteca tost hleba u savremenom drustvu.I da li je zdravija ta vrsta koriscenja hleba od svezeg hleba neovisno od kvaliteta zrna koji je naravno presudan za hleb?