Treći ponedeljak u januaru, takozvani „tužni ponedeljak“ (blue monday) smatra se najdepresivnijim danom u godini, piše Nacionalna Geografija.
Praznici su prošli, novčanici su se ispraznili, većina zaposlenih vratila se poslu, zimski dani su kratki i mrak pada već oko pet popodne, a rezultat je – melanholija koja svom težinom pada na treći ponedeljak u januaru.
16. januar je dan koji ćemo najradije želeti da prespavamo, jer upravo tog dana na „naplatu” dolaze svi nagomilani dugovi i neispunjena obećanja koje smo nepromišljeno davali sebi i drugima i kada većina osoba shvata da nije u stanju da sprovede u delo novogodišnje rezolucije tipa – ostaviću cigarete, oslabiću, naći ću dodatni posao…
Kako navode, tužni ponedeljak ustanovljen je pre 17 godina kada je psiholog Klif Arnal to pojasnio s nekoliko stvari: vremenske prilike su obično loše iako su dani duži, praznici su završeni i svi su se uglavnom vratili poslu, računi su ispražnjeni, a većina je već shvatila da neće uspeti da ispuni svoje novogodišnje odluke.
Sve zajedno, smatraju psiholozi, rezultira tugom i niskim nivoom motivacije.
Psiholozi preporučuju da je, kako kažu, negativne osećaje najbolje oterati druženjem s prijateljima i porodicom, kao i nekom fizičkom aktivnošću.
Iako vam možda deluje nemoguće, pronađite tri stvari u svom životu kojima se treba radovati. Psiholozi čak savetuju da ih napišete i na papir i da isti pogledate svaki put kada osetite da vam dobro raspoloženje nije na željenom nivou.
Ukoliko ste depresivni ili tužni, najgore što možete da uradite jeste da ostanete sami. Zato, pozovite vaše dobre prijatelje, rođake, dečka, devojku… i izađite! Ne, nemojte da ostajete kod kuće i pretresate probleme!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Glupost.Evo ja sam danas slobodan, ne počinje svakom radna nedelja baš u ponedeljak, niti se to može vezivati za neki određeni datum.A depresija je zapravo neka zasićenost bilo čime, ne mora to biti ni striktno vezano baš za posao.Ove što glume neku večitu depresiju bi trebalo dobro prodrmati i vratiti u realan život, jer takvi uglavnom žive u nekoj utopiji, u nekim svojim nerealnim snovima, i uglavnom na tuđoj grbači.Takvi i ne znaju šta je realan život jer ga propuštaju umesto da ga žive punim plućima.