Nadamo se da većina u Srbiji zna da se „ne znam“ i „sa mnom“ pišu odvojeno i da „sumljam“ ne znači ništa. Ali postoje neke reči na kojima čak i studenti srpskog jezika znaju da se sapletu.
Srpski jezik pun je nedoumica, pa čak i reči koje svakodnevno koristimo mogu da nas iznenade. A verovali ili ne, skoro svakog dana se rešavaju jezičke nedoumice koje ponekad pokrenu veliku raspravu, a reči koje ćete pročitati u nastavku najčešće izgovaramo pogrešno.
Reč „brushalter“, zapravo se piše „brusthalter“.
Nepravilno je reći „rošule“, pravilno je „rolšue“.
Nije „natkasna“, piše se „nahtkasna“.
Nije „đakuzi“, nego „džakuzi“.
Ne „delikvent“, već „delinkvent“.
Ne „šlauf“, nego „šlauh“.
Nije ni „maršuta“, već „maršruta“.
Ne piše se „garnišla“, već „karniš“.
Nije ni „kapućino“, nego „kapučino“.
„Razumi“ se ne piše, već „razumej“.
Ne „katolkinja“, već „katolikinja“.
Stanovnik Kosova nije „Kosovar“, već „Kosovac“.
Dok je stanovnik Tunisa „Tunšanin“, a ne „Tunižanin“.
Potom ne „seksipil“, nego „seksepil“.
Ne „kaladont“, već „kalodont“.
Potom, ne „oftamolog“, nego „oftalmolog“.
Ne „šesto“, već „šeststo“.
Nije ni „milicioner“, nego je „milicionar“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
U potpisu je Ivona Dubičanin, e pa složio bih se sa njenim objašnjenjem kako se šta piše ili izgovara, ali na na sve navedeno, dosta primera je i ona ispogrešavala,