Čuvena pesma „Đurđevdan“ nastala je u „vozu smrti“, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac, svedoči profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio u zloglasnom koncentracionom logoru 1942. godine.
Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu, 6. maja 1942., zatočenici, u vagonima bez hrane i vode, počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti, piše Dnevni avaz.
U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske „Sloge“, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao:
„Proljeće na moje rame sleće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“
Zbog ove pesme, zarobljenici su ostali bez vazduha zbijeni jedni uz druge jer su im zatvorili šibere na vagonima.
Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000, a 200 je na kraju rata preživelo torturu.
Kasnije je pesmu nadogradio Goran Bregović, a ova numera, koja je i himna Roma, najpoznatija je u izvođenju „Bijelog Dugmeta“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Đurđevdan je jedna od najčešćih slava u pravoslavnih Roma, ali NIJE himna ovog naroda. Korišćena je u filmu Emira Kusturice, ali sa tekstom na romskom jeziku, pod nazivom Ederlezi. Zvanična himna Roma je „Đelem đelem“,, u izvođenju Šabana Bajramovića, po odluci Svetskog kongresa Roma.