U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.
Slika ravnice sada je drugačija, stabala duda je sve manje, a rasadnika mladih dudova, dudara – gotovo da nema.
Beli dud (Morus alba L., Mora-ceae)
Drvo koje poraste do 20 metara i ima okruglu krošnju. Mladi izdanci i lisne peteljke obiluju mlečnim sokom. Listovi su širokojajasti, obično goli, nazubljenog oboda. Plod duda (dudinja) je složen, a boja mu se kreće od bele, preko ružičaste, ili crvene do crveno-crne. Smatra se da beli dud vodi poreklo iz Kine gde se gajio zbog lišća kojim se hrane svilene bube, kao i slatkih plodova.
Crni dud (Morus nigra L., Mora-ceae)
Drvo više od 20 m sa debelim, široko-jajastim, sok dud nazubljenim, ili nepravilno režnjevitim listovima. Sa naličja su hrapavi i dlakavi. Muški i ženski cvetovi sakupljeni su u rese iz kojih se razvija sočno dudinje crno-ljubičaste do crne boje. Plodovi crnog duda su gotovo dvostruko veći od belog. Vodi poreklo iz Irana i Avganistana odakle je prenet u ostale krajeve. Uzgaja se zbog slatkih plodova.
Dud se najčešće upotrebljava u narodnoj medicini i nema većeg značaja za savremenu fitoterapiju. Kao biljne lekovite sirovine u narodu se koriste plod (Mori nigrae fructus), kora sa korena (M.nigri radicis cortex) i list (Mori nigri folium) crnog duda. Bere se zreo plod i svež koristi za pravljenje sirupa. Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se preko leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.
Plod sadrži oko 9% šećera, organske kiseline, pektin, vitamine, mineralne soli…
Upotrebljava se kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv zatvora, kora korena takođe kao purgativ, list kao adstringens (sredstvo koje površinski skuplja kožu i sluzokožu), a narod veruje i da snižava koncentraciju šećera u krvi.
Od zrelih crnih dudunja pravi se sirup (Sirupus mororum) koji se upotrebljava za ispiranje kod upala usta i grla, kao osvežavajući napitak kod groznica, blago sredstvo za iskašljavanje i izazivanje stolice. Ovaj sirup se ranije pravio i u apotekama i bio je u nekim farmakopejama.
Plodovi crnog i belog duda koriste se kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv zatvora, list za površinsko skupljanje kože i sluzokože, a veruje se i da snižava koncentraciju šećera u krvi, ali su dudari gotovo iščezli iz naših ravnica.
List ulazi u sastav različitih čajnih mešavina koje se, uz obaveznu dijetalnu ishranu, preporučuju kao dopuna drugim lekovima kod blago povišene koncentracije šećera u krvi. Uz list crnog duda u sastav ovih mešavina često ulaze i list borovnice, mahune pasulja, pelin…
Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke crne dudinje koriste se u ishrani, od njih se pravi sok od duda, kompoti, slatko, sirup… Jedu se i sveže ili osušene, a služe i kao hrana živini. Iz dudinja crnog duda cedi se sok od koga se kuva sirup i pekmez, ali se koristi i kao blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Od fermentisanih zrelih dudinja peče se rakija dudovača. Osušene dudinje mogu da se melju i dodaju testu za kolače. Dudovo drvo upotrebljava se za drvorez, stolariju, za izradu kaca, bačvi i buradi.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Imam murvu ispred kuce, bile su jos 2, posjecene. Korijen se siri i smeta susjedima. Ovaj sto je ostao je murvac, pravi ljeti hlad, ne daje ploda, kad je krosnja prevelika, ispila se, brzo se obnovi, deblo je promjera cca 2m
Beli i crni dud ne izumiru nego ih čovek jednostavno uklanja iz postojanja iz meni potpuno nerazumljiv i nepoznatih razloga! Ja sam iz VŠ-a grada u J. Banatu gde je do pre samo 20tak godina bilo dudova na pretek a sada ih jedva možete naći. Prošle godine su isekli ogroman, predivan, zdrav dud koji je davao predivne, krupne, kao med slatke dudinke nedaleko od moje kuće! Ali nisu u pitanju samo dudovi već i drva trešnje, višnje, okruglih onih šljiva zvanih dženarike i ringlovki itd. sve ono što su naši dedovi sadili (barem za svog znam) jer je bio predsednik grada 60tih godina i gde je svaki putnik namernik mogao da se zasladi i unese u sebe nešto zdravo a da nikom pri tom ne pravi štetu i ne škodi. I mi smo kao klinci visili i bili musavi i ulepljeni od crnog i belog duda, višanja i trešanja ali svet je postao korpiracija a kapitalistima se sve što umanjuje njihovu zaradu ne sviđa pa makar to bila i samonikla šljiva! Vojvodina je bila poznata i po drvoredima visokih Jablanova i njih sve manje ima a novi drvoredi se ne obnavljaju, glavno da se misli na iskopavanje Litijuma i bezobzirnog crpljenja ove države radi prokletog novca!
Želela bih da nabavim sadnice duda,gde je to moguće poruči?
Možeš posejati iz semena a zatim kalemiti