Josip Broz Tito, zvanično, nikada nije odao poštu žrtvama logora smrti Jasenovac niti je prisustvovao bilo kojoj javnoj manifestaciji održanoj na ovom stratištu.
U eri njegove vladavine, stradanje u NDH nije prikrivano, ali je u duhu tadašnje politike „bratstva i jedinstva“ nacionalno određenje žrtava i zločinaca sistemski izbegavano. To je dovelo do svojevrsnog jugoslovenskog fenomena javnog sećanja na zločine, koji je, paradoksalno, podrazumevao zaborav njegovih ključnih okolnosti, uzroka i posledica.
Analize relacija komunističkih vlasti i ustaških zločina obično u središte stavljaju Titov odnos prema logoru smrti kraj Save. Istoričari uglavnom spekulišu da je Broz dva puta dolazio u Jasenovac, ali pijetet i poštu ubijenim Srbima, Jevrejima, Romima i hrvatskim antifašistima javno nikada nije odao. Ne postoji nijedna Brozova fotografija iz Jasenovca, niti je iko video da je tamo položio makar buket cveća. Za nevericu je da doživotni predsednik, vrhovni komandant JNA i vođa NOB za 30 godina vladavine nijednom nije izabrao priliku da se pokloni senima desetina hiljada mučenika, prenose Večernje novosti.
Najčešće se navodi da je na prostor ustaškog logora smrti Tito prvi put stupio u leto 1945, nekoliko meseci posle čuvenog proboja logoraša. U to vreme logorski prostor bio je gomila ruševina, jer su ustaše uklanjajući tragove svog zverstva srušile gotovo sve objekte. Tita je tokom ove posete pratio jedan od vođa hrvatskih komunista Ivan Stevo Krajačić. Verzija o drugoj poseti stratištu vezuje se za Dušana Dragosavca, Srbina iz Like, prvoborca i poratnog visokog funkcionera Hrvatske.
Dragosavac je svedočio da je Tito posetio Jasenovac i 1975. godine, povodom tridesetogodišnjice pobede nad fašizmom. Sa njim su bili Edvard Kardelj, Miloš Minić i Dragosavac. U svojim memoarima „Poruke i sjećanja“ on piše kako je poseta organizovana bez medijskog praćenja, pa čak i službenog saopštenja.
„Drug Tito nije imao ništa protiv. Mi iz rukovodstva CK SK Hrvatske nismo želeli da se Titu eventualno postavljaju pitanja o broju žrtava u Jasenovcu, ne samo srpskih, nego svih, jer taj broj do tada nije bio utvrđen, pa bi svaka brojka bila obično licitiranje“, objasnio je Dragosavac zbog čega je Titov navodni dolazak prošao daleko od očiju javnosti.
Kada je reč o Brozovim posetama Jasenovcu, to je uglavnom sve. Titovu ambivalenciju prema srpskim stratištima, međutim, oslikava i činjenica da nikada nije prisustvovao nijednom obeležavanju Velikog školskog časa u Kragujevcu, niti je makar turistički obišao bilo koje veće stratište Srba u NDH. Sećanju na kragujevačko streljanje đaka, inače, komunistička Jugoslavija pridavala je veliku pažnju i zasluženi značaj u javnoj sferi, pišu Novosti.
Kulturu sećanja u eri komunizma, generalno, odlikuje potreba odavanja počasti žrtvama, ali na umiven i politički podoban način. To je uglavnom podrazumevalo oktroisanje poruka, pa i stila, memorijala – bez decidiranog navođenja zločinaca i žrtava i šireg konteksta događaja. Sve to, pravdano je zaustavljanjem spirale zločina i sprečavanjem širenja poziva na osvetu. Umetnički, to je na velika vrata uvelo apstrakciju, kao način da se žrtvama oda zaslužena počast, ali i ne kaže ništa što bi moglo da poremeti proklamovanu ljubav među jugoslovenskim narodima.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Masoni NISU odobravali posetu Broza jer je SRPSKA MASONERIJA ZBOG NJEGA BILA U ILEGALI!
Ne samo Jasenovac vec i sve ostale gadosti koje su potcinjene nad srbima, romima i jevrejima ne smemo nikada zaboraviti i uvek se mora odati pomen zrtvama. O jasenovcu je pisala i francuska i britanska i americka encikolopedija. Dogadjaji i zlocini u Jasenovcu su trajno zabelezeni. Tito nije spominjao javno ni Jasenovac, ni blajburg, ni klanja koja su izvrsili partizani u Istri, ni bila sta drugo iz rata, pre ili posle jer mu je vazno bilo ocuvanje bratstva i jedinstva naseg naroda, bolje sutra za buduca pokoljenja, ekonomija, poljoprivreda, industrija, skolstvo, zdravstvo, vojska. Jaka i stabilna drzava. I nemci i francuzi koji su se vekovima ubijali, ostavljaju istoriiji cinjenice ali idu dalje. Ovde se stalno provlaci preambula da je Tito mrzeo srbe. Zasto je onda ziveo u Srbiji? Zasto je trazio da bude sahranjen u Srbiji? Zasto mu je rezidencija u Srbiji? Zasto mu je kum bio najveci srbin Aleksandar Rankovic? Zasto je Srbija bila najbogatija republika u Jugosalviji? Zasto je glavni grad u Srbiji? Zasto su gotovo svi andministrativni centri bili u Srbiji? Zasto mu je zena iz Srbije? Zasto je drzavnike ugoscavao u Srbiji? Zasto je pokret nesvrstanih bio u Beogradu u Srbiji? Zasto su odsedali strani drzavljani u Srbiji? Zasto je Titova garda bila iz Srbije?….
Nije ni Vučić bio u Jasenovcu…
ide voz , ide voz,, a u vozu josip brozo..ide vlak,, ide vlak..ide vlak u zaak.. to je bilo za vreme komunizma.na zalost poznajem srbe koji su za vic isprican pod titovim vladanjem bili u corki ..od dobrih drugara prijavljivani i odlezase zbog toga corku.. no hrvate isti drugari nisu slali u corku i prijavljivali..tako da je matica uglavnom radila bez problema..nekazem da nisu imali problema, ali su opstajali,, uz podrsku srpskih govana ,, koja i danas ih tapsu po ramenima i kazu kako je to sve uredu..toliko o njima..neka ih vreme prokaze samo. njima netreba gora kazna.