Skoro svakodnevno u govoru čujemo da neko za sveštenika kaže da je „pop“. Reč potiče od iskvarenog izgovora grčke reči „papas“, što znači – otac.
I zaista, u korenu većine jezika sa naših prostora za sveštenika se koristi reč „otac“, naravno, u duhovnom smislu, baš kao što je na grčkom – „papas“. U svom iskvarenom obliku reč „pop“ se kod nas koristila od davnina, i dokle god se zasnivala na ljubavi i iskrenosti, imala je pozitivno značenje.
Ipak, vremenom je poprimila pejorativno značenje. Prvo, Turci su od Grka preuzeli reč i sa „pope“ počeli da oslovljavaju kaurske sveštenike.
Ekvivalentno duhu našeg jezika, to bi bilo slično reči „ćale“, samo na turskom. U mnogo novijoj istoriji, reč „pop“ su masovno koristili komunisti ne praveći razliku u činu i zvanju sveštenstva i isključivo sa negativnim značenje.
Slično, kod Rusa „pop-popvi“ jeste pogrdna reč, sa izrazom velikog nepoštovanja prema svešteniku.
Najveći broj naših sveštenih lica će vam reći da im nije baš pravo kada ih neko oslovi sa „pope“. Po tome da li neko koristi ovaj termin, kažu, uglavnom ćete lako odrediti stepen crkvenosti dotične osobe.
Nažalost, naziv se odomaćio u našem jeziku i danas ga koriste razne grupe ljudi – od neupućenih do zlonamernih, piše Direktno.rs.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Meni ne može da bude otac (ko popa priznaje za oca to je njegova stvar), jer već imam dva oca i trećeg ne mogu da imam, a i ne treba mi. Imam tj. imao sam svog zemaljskog oca koji je umro ali to ne menja činjenicu da mi je bio telesni otac. Moj (i ne samo moj nego svakog ljudskog boića) duhovni otac je na nebu, kome to nije jasno neka pročita u Svetom pismu Isusove reči: „I ocem ne zovite nikoga na zemlji, jer je u vas jedan otac koji je na nebesima.“(Matej 23,9. a vidi takođe i 6,6. i 18,14. gde Isus takođe ukazuje na našeg duhovnog oca na nebu). Možda su neki sveštenici očevi i nekima izvan svoje porodice, jer im švaleracija nije nimalo strana (neki od njih su i batine dobili u švaleraciji), ali to je opet druga priča. Sveštenik u starozavetnom smislu kao posrednik između Boga i ljudi u novozavetno vreme ne postoji, jer je naš Prvosveštenik i zastupnik pred Božjim prestolom sam Gospod Isus a njegov zamenik na zemlji je Sveti Duh koga je on poslao da nas priprema za njegov povratak. Dakle sve te titule koje oni prisvajaju sebi pripadaju nekom drugom. Novozavetni sveštenici su po Svetom pismu svi verni hrišćani, u smislu da poznaju Božansku istinu (ako je poznaju) i tu istinu kao Božje sluge treba da prenesu na druge koji je ne poznaju, to je uloga novozavetnog opšteg sveštenstva, a nije da budu posrednici između Boga i ljudi kao što je to bio slučaj u starozavetno vreme. Oni koji sebi prisvajaju ta prava žive praktično u starozavetno vreme, dakle pre Hrista, a to znači da se odriču Hrista i njegovog sveštenstva po redu Melhisedekovu nego žele da budu sveštenici po Aronovom redu, a to ne mogu jer nisu Aronovi potomci…
I kako svešteno lice oslovljavati? Da li svešteniče ako im ne odgovara reč pope? Baš lepo zvuči pošto izgleda kao da je izvedena od reči svest
I kako svešteno lice oslovljavati? Da li svešteniče ako im ne odgovara reč pope? Baš lepo zvuči pošto izgleda kao da je izvedena od reči svest
Vala, meni otac nije sigurno.Tako neka ga njegova deca zovu, ako ih ima.Pop je pop, a popovi su najveći lopovi.A kad ih je više na gomili, to je već pop grupa.