Život piše drame, ali i bajke. Neki ljudi pronađu se u jednoj a ostali u drugoj verziji.
Dejan Izgarević, srpski lekar iz Brisela, ispričao je za „Politiku“ kako mu je jedan beskućnik iz ovog grada jednim pozivom promenio život u trenucima kada nije mogao da nostrifikuje diplomu i postigne sve ono što nikad u Srbiji nije mogao.
„Mislio sam da ću sa završetkom Medicinskog fakulteta te davne 2000. godine biti presrećan jer ipak nije bilo lako u roku završiti fakultet tih 90-ih godina prošlog veka. Prevario sam se. Tek sam tada uvideo da je to tada bilo najveće razočarenje jer očekivanje da ću kao mladi lekar započeti usavršavanje i raditi ono za šta sam učio je bila zabluda. Odlučujem da odem u Zapadnu Evropu. Uspevam da dobijem vizu i stižem u Belgiju bez znanja jezika. Počinje intenzivno učenje jezika i traženje mogućnosti da mi se prizna diploma Medicinskog fakulteta“, priča između ostalog Dejan i nastavlja:
„Došla je i ta 2002. godina, jezik sam uspešno savladao ali nisam uspeo da savladam zid na koji sam nailazio prilikom traženja mogućnosti za priznavanjem diplome. Tada sam počeo da se lomim i razmišljao da se ponovo vratim u Srbiju. I upravo u to vreme u zgradi gde sam živeo, vlasnik izdaje jednu sobu osobi koja većinu svog vremena živi na ulici sa svojim psom u koga uglavnom svi zovu ,,klošar’’. Ja sam ga zvao po njegovim imenom Frank“, kaže Izgarević.
Potom otkriva da ga je taj beskućnik zvao „doktore“ a kada mu je srpski lekar rekao da ga ne zove tako jer mu ne priznaju u Briselu diplomu, Frank se iznenadio.
„Sutradan po povratku u stan vidim jednu ceduljicu: ‘Dragi doktore, povodom priznavanja vaše diplome sutra imate zakazano u 14 časova sa gospođom E.E. na dole naznačenoj adresi’. I sada dok ovo pišem vidim taj list papira. Vrata su se na sreću otvorila i osoba koja ih je otvorila tihim tonom je izgovorila: ‘Dobro došli, doktorka vas očekuje’. Da je mogla zemlja da se otvori sigurno bih skočio. Saslušala me je i već sutradan sam imao zakazano sa dekanom i predsednikom komisije za dodeljivanje specijalizacije iz Hirurgije. Nostrifikacija, tj. jedan ogroman ispit provere mog znanja zakazan za tri meseca, svake srede asistiram E.E. u privatnoj klinici za šta sam adekvatno plaćen. Život mi se izmenio iz korena. Ali mesecima nisam spavao više od pet sati jer Franka više nisam video. U slobodno vreme sam tumarao ulicama Brisela tražeći ga“, kaže Izgarević.
Na kraju je saznao ko je bio Frank.
„Frank, njegov otac, deda i pradeda potiču iz jedne vrlo ugledne belgijske porodice. Svi su po profesiji arhitekte. Frank je imao porodičnu nesreću i u udesu je izgubio svoju suprugu i dete, tada je uzeo svog psa i otišao iz kuće. Niko ga nije video pet godina. Kada se pojavio na vratima kod mene zamolio me je da vam pomognem kao da ste moj sin. I iz ljubavi prema njegovoj porodici to nisam mogla da odbijem. Prošlo je osam godina od tada, završio sam sa najboljim ocenama hirurgiju u Belgiji i Francuskoj. U životu nikada ne znate ko je ko i ko vam može pomoći. Ako ne možete pomoći nemojte odmoći i nemojte nikada omalovažavati bilo koga pa i onoga ko spava na ulici. Frank hvala ti, neću te nikada zaboraviti“, poručio je za kraj srpski doktor.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
vaaaau-kakva sreca