– Jedan klik tehnološkog čuda je dovoljan da postanemo ono što želimo, a što nemamo prilike da budemo. Jednim klikom svako glumi ulogu života, onu nikada igranu, a uvek priželjkivanu. U isto vreme smo i publika, ona sa gromoglasnim aplauzom, ali i ona sa trulim paradajzima i smrdljivim jajima.
O, kako je to zabavno i jednostavno! Sakriveni iza avatara prelepih devojaka i mladića, sedimo u raštimovanim foteljama masne kose, kvarnih zuba i kratke pameti… i bolje umemo da vodimo državu, znamo da lečimo, da pišemo, da stvaramo šta poželimo…
Uloge su podeljene: neko hrani druge, neko se hrani drugima, iscrpljujući im snagu i energiju. Svi su na sceni – iza monitora. Beskrajna predstava svetskog pozorišta je počela odavno.
Glumeći svoju ulogu, pitam se koliko je za sve nas monitor – test? (Soradze)
– U realu igram ono što moram, ovde sam ono što jesam. (flaj)
– Ovde ti je kao i nigde. Jer je ovo – u suštini ništa. Samo slova nepoznatih ljudi. (Dragor)
– Slova su reči, reči su misli, misli su suština. (flaj)
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.