Obaveze, obaveze, i onda još obaveza, i još… Tome kao da nema kraja, a vama postaje sve teže da se uopšte koncentrišete da biste nešto uspele da obavite. Niste jedine; nedostatak koncentracije postaje sve češći problem, i nije lako savladati ga.
Svako se našao u toj situaciji: imate mali milion stvari koje morate da uradite, sve je hitno, znate da biste morale odmah da prionete na te obaveze, a opet, surfujete Internetom, idete s jednog linka na drugi, ili besciljno vrtite kanale na televiziji (nigde nema ničeg vrednog gledanja, naravno), i dođe vam da šutnete samu sebe što gubite toliko vremena i ne počnete već jednom s onim što je neophodno uraditi. Lenjost? Ne baš. Svi ti kanali na televiziji i sajtovi na Internetu napravljeni su tako da vam privuku pažnju. Biološki smo programirani tako da reagujemo na neočekivan zvuk i sliku – tako smo uspeli da, kao vrsta, opstanemo u poslednjih dva miliona godina – i to je u nauci poznata stvar, koju oni koji prave televizijski program i internet sajtove i te kako koriste, puneći program i sajtove flešujućim slikama, zvukom koji je teško ignorisati, tu su i drugi uređaji s lampicama koje vam skreću pažnju, iritirajućim zvukom… Sve iz vaše okline kao da vrišti na vas: "Primeti me, obrati pažnju, ovo ne smeš da ignorišeš, važno je!"
Ono što se tada dešava jeste da se u mozgu poveća nivo adrenalina. A kako ovakvih stimulansa ima stalno, nivo adrenalina je stalno povišen, na šta smo u stanju da se naviknemo, samo što ga onda želimo još više, to više uz konstantnu stimulaciju sa svih strana i dobijemo, i rezultat bude da smo stalno napeti, uzbuđeni, sva osećanja su nam intenzivna, bilo da se radi o zabrinutosti, uzbuđenju, besu, strahu… Postanemo preemotivni i preterano reagujemo na sve. Onda u nekom trenutku opadne nivo adrenalina u našoj krvi, a pošto smo navikli na povišen nivo, odjednom osetimo da nam je dosadno, osećamo se otupelo, mozak nam ne funkcioniše kako treba, to kompletno stanje čini nas nemirnim i nervoznim, tražimo nešto novo što će nam povećati nivo adrenalina. I tako "skakućemo" gore-dole s emocijama, od previše stimulacije do premalo stimulacije, i vrlo malo vremena provedemo negde između, kada je stimulacije taman dovoljno da smo istovremeno i dovoljno opušteni i dovoljno usredsređeni (to je idealno stanje za obavljanje svih poslova, tada smo najefikasniji).
Srećom, moguće je naučiti kako da sami sebe održite u tom idealnom-za-rad stanju (bilo da se "rad" odnosi na sređivanje svojih emocija, donošenje ispravnih odluka, ili postizanje nekog specifičnog cilja) – sutra pročitajte kako.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Koncentracija vam je potrebna za sve, bilo to opuštajuće čitanje kakve knjige, učenje, rad po kući ili kakav hobi ili zezalice kakve su TV i kompjuter, bilo šta što odvlači pažnju od glavnog posla i obaveza, čak i od redovnog vođenja ljubavi za šta je potrebna i te kakva koncentracija… Sad da ne ulazimo u pitanje povećanja količine adrenalina, bilo da smo bijesni ili seksualno nastrojeni ili ko zna iz kakvih sve razloga, ali činjenica je da nije samo zbog toga da smo „navučeni“ na ono što nam se naprosto sviđa, privlači pažnju, a nismo sposobni to da prenesemo i na nešto „dosadnjikavo i što nas trenutno, ili nikad, nije ni privlačilo.