Postoje ljudi koje opsedaju razmišljanja o velikim projektima, o velikim uspesima i velikim ljubavima… Ono što ljudima sa strane izgleda kao razmišljanje na granici razuma i naučne fantastike njima se čini kao veoma izvodljivo. A kada se dogodi da se nešto od maštanog zaista i ostvari u najblistavijoj mogućoj realnosti, postavlja se pitanje ko je tu koga precenio – onaj koji mašta sebe, ili oni koji nisu skloni maštanju njega? U oba slučaja moglo bi se reći da se primarno razmišlja o realizaciji onoga što je konačni cilj. I tu ne mora da bude zlonamernosti. Onaj koji mašta razmišlja o tome kako bi bilo dobro da mu se posreći da u narednom periodu uspe da nađe podršku (materijalnu, moralnu) za svoje ideje, jer će u tom slučaju biti „na konju“. Oni drugi koji ga posmatraju sa strane imaju utisak da se radi samo o poniju koji je sladak, ali koji ne može da podnese teret tolikog balasta jedne neostvarene želje.
Uopšte gledano, čini se da mašta danas nije na ceni. Čak ni u poslovima koji se sastoje od nje, kao što su različiti oblici umetničkog stvaranja. Čini se da je došlo do neke vrste prezasićenja. Kao da ono što je u intelektualnom smislu bilo zakopano u našoj podsvesti više ne izbija toliko u prvi plan. Češće oko sebe vidimo aveti koje proždiru našu savest i žele da nas spreče da nastavimo. Danas je malo onih koji na skeptične kritike i negativne reakcije reaguju tako što prionu na posao i rade punim tempom. Naravno, svako se danas poziva na tolerantnost. I svi se trude da budu tolerantni. Ponekad smo tolerantni i preko granica izdržljivog. A leđa ne bi trebalo poturati onda kada za tim nema suštinske potrebe. To je takođe jedna od stvari koju smo zaboravili u današnjem svetu.
Zbog toga bi bilo dobro ne zaboraviti da sve ipak ide iz glave. Ako smo u dovoljnoj meri sigurni u sebe i u svoj plan (ma koliko on suludo zvučao drugima), treba ga sprovesti u delo ne zbog toga da bi on napravio odjek u javnosti već zato da biste bili pošteniji pred samim sobom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Maštajte i preko granica mogućeg i svojih mogućnosti; iza ćoška vas svakako čeka razočaranje, ali vaš cilj i nije bio samo jedan ćošak. Idite dalje od mogućeg, do onoga što vam daje zamah, a zastoj zapostavlja i onemogućava; a to je neko ko vam je potreban i nešto što vam je jedino potrebno da uspijete; ne usamljenost, već samoća uz dvoje, a onda i nešto više između vas.
Mašta je planiranje budućnosti. Ko ne mašta, nema budućnost, a verovatno je, svesno ili podsvesno, i ne očekuje.
Masta bi svima trebalo da bude sastavni deo života. Jer kako razmisljaš, tako ti se i dešava. Nekada se ono što maštate brzo, a nekada sporo ostvari. Kada sam bio klinac, maštao sam da radim za kompjuterom, s tim da sam to video tada samo u naučnofantasticnim filmovima. Danas mi je to profesija. Maštao sam da ću postati dizajner, i svima sam pričao o tome. Da, uz puno truda i rada i to mi se ostvarilo. Postigao sam to u ovo vreme, i to bez ikakve završene škole za dizajn ili kompjutere. Sa druge strane, mašta je sastavni deo mog posla. I dan-danas maštam i verujem da će mi se opet neke lepe stvari desiti. Mojoj mašti i velikoj volji sam zahvalan za sve lepe stvari koje su mi se desile u životu.
Mašta može svašta. Dok maštamo, mnogo se bolje osećamo, a ako još maštu možemo da sprovedemo u delo… Zato predlažem da se ljudi što više opuste uz maštarije i mnogo će im biti bolje, ali maštanje u nekim normalnim mogućim granicama, a nikako o nečemu što je za nas nemoguće, onda sledi razočarenje.