Ima onih koji su uvek u kući imali neko mezimče, kucu, macu, ptičicu, kornjačicu… Ima i onih koji ne vole nikakve kućne ljubimce, smatraju da životinjama nije mesto u kući, ne žele ili nemaju vremena da brinu o nekom drugom živom biću. A ima i onih kojima nabavljanje mezimca bude uvod u dobijanje bebe – ili pak radije gaje mezimče nego što imaju decu.
Danas sve više ljudi biva vaspitavano da pre svega gleda na sebe. Da zadovolji sopstvene potrebe, pobrine se za sebe, jer ako se oni ne pobrinu za sebe, niko drugi to neće učiniti. Već bi i briga o drugom živom biću, nekom kućnom ljubimcu ili biljci u saksiji, predstavljala napor, a tek koegzistencija s drugim ljudskim bićem… Ipak, čak i oni koji odrastu na takav način žele ljubavnu vezu, i nekada se za nekoga vežu toliko da žele i da ostanu zajedno. Pre ili kasnije, postavi se i pitanje dece, a u tu priču se nekad umešaju i ljubimci.
Nekada se partneri opredele da im je lepo zajedno, ali da ne žele decu. Možda su previše usredsređeni na karijere, možda jednostavno ne žele takvu obavezu u svom životu. Neki ne mogu da imaju decu, pa nabave mezimče koje onda maze i paze; neki, barem koliko je njima poznato, mogu da imaju decu, ali bi im dete bilo prevelika obaveza, pa umesto detetu pažnju poklanjaju kućnom ljubimcu – s njima je ipak lakše, obaveze su manje. A ima i onih koji se jako boje odgovornosti koje bi im dobijanje bebe donelo, svesni su da to nije igračka koju možete ćušnuti u ćošak kad vam dosadi, nego neko o kome ćete se brinuti sledećih dvadesetak godina, pa pokušaju prvo s kućnim mezimcem.
To nije loša taktika za one koji razmišljaju o deci, a odgovornost prema malom živom biću ih plaši i boje se da će im obaveze biti previše. Ako su pre toga imali da brinu manje-više samo o svojim potrebama, briga o kućnom ljubimcu im može pomoći da steknu predstavu o tome kako je brinuti se o nekome ko bar u izvesnoj meri zavisi od njih. Neki zaključe da bi im briga o detetu bila previše; a neki shvate da to i nije baš tako strašno, i da poklanjati pažnju i brinuti se o još nekom osim o sebi i partneru/partnerki (koji su ipak odrasle osobe, pa mogu i sami da se pobrinu za sebe) može da bude divno, i da je to veoma ispunjavajuće iskustvo.
Ne kažemo da je isto brinuti se o štenetu ili mačetu i brinuti se o bebi, niti da bi svi morali da prođu preko-mezimca-do-bebe put, ali nekima to odgovara, i pomogne im, i uspeju da stvore srećnu porodicu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Jako je bitno u celoj priči da se oba partnera slažu i po pitanju deteta i po pitanju ljubimca, jer u protivnom situacija može da postane stresna i naporna za oboje. Primer smo moj suprug i ja, on želi bar još jedno dete, a ja sam za to da prvo nabavimo i macu da bi se naša ćerkica od 2 i po godine naučila odgovornosti prema drugim živim bićima, jer joj moj 13 i po godina star pas i previše toga toleriše, što kod mačke ne bi moglo da „prođe“).
Djelimično se slažem sa vama. Ja pokušavam da dobijem bebu i mislim da mi nikakav kućni ljubimac ne može zamijeniti bebu, možda privremeno. A i jedna sam od onih koji ne vole životinje u kućama. U svakom slučaju, sve je stvar ličnog izbora. Pozdrav!