Na skoro svakom internet forumu postoji tema jezičkih nedoumica i grešaka, gde se u detalje raspravlja o najtananijim i najsitnijim gramatičkim i pravopisnim začkoljicama, u koje ponekad nisu sigurni ni oni kojima je jezik profesija.
Predstavljamo vam listu 10 katastrofalnih grešaka, zbog kojih nastavnici daju jedinice bez puno objašnjavanja i zbog kojih se pojedini đaci, ali i odrasli svakodnevno sramote:
1. Negacija uz glagole se piše odvojeno
„Neznam, neželim, nemogu“ su katastrofalne nepravilnosti. Pravilno je „ne znam“, „ne želim“, „ne mogu“. Izuzetak su reči „neću“ i „nemoj“ koje se pišu sastavljeno.
2. Negacija uz prideve se piše sastavljeno
„Ne srećan“, „ne umoran“, „ne zadovoljan“ su nepravilni oblici. Pravilno je „nesrećan“, „neumoran“, „nezadovoljan“.
3. Prezent glagola „biti“
Pravilno je „ja bih, ti bi, on/ona bi, mi bismo, vi biste, oni bi“. Sve ostalo je nepravilno.
4. Kada se „li“ odvaja
Piše se „da li“, „je li“.
5. Jednina reči čitaoci, branioci, primaoci…
Čitalac, branilac, primalac, a nikako čitaoc i slično.
6. Hvaliti i faliti
Kada vam nešto nedostaje, onda vam fali, a kada je neko nešto dobro uradio, onda se on hvali.
7. Hoćemo ili nećete?
Uvek i isključivo – piše se zajedno.
8. Slovo J, da ili ne?
Slovo J je suvišno u prošlom vremenu (učio, radio, bio), ali je neophodno u prisvojnim zamjenicama – moje, tvoje.
9. Glasovne promene
Pravilno je reći potpredsednik, a nepravilno je napisati podpaliti, svecki, srbski…
10. Superlativ je uvek jedna reč
Najbolji, najjači, najslabiji, a ne naj bolji, naj jači, naj slabiji…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Primetio sam da isto tako mnogi u govoru koriste „od ničega“ umesto „niodčega“ ili „od nikuda“ umesto „niotkuda“ ili „od ništa“ umesto „niodšta“…
Dragoslav Eto, sad’ ste ih doškolovali. Mogu u Skupštinsku skamliju.
Nije primereno lepiti etiketu nepismenosti, a onda pri pokazivanju svoje pameti i pismenosti, kad navode izuzetke za negacije glagolskih oblika, od 4 navedu samo dva. Kada će se ovaj narod baviti suština, a ne formama.
Mnogi su završili fakultete. Ne poznaju umetnost, obične matematičke operacije, osnove fizike i savremenih komunikacija, osnove ishrane i funkcionisanja organizma…da li svaku profesiju treba perfekcionifikovati. Ne. Moj mentor u Nemačkoj Werner Kast mi je govorio govori jezikom tvog okruzenja…Lepota života nije u personifikaciji već u ravnoteži životnih prinncipa sa svim svojim minornim nedostacima… Mislit a ne reći priniđen sam sad i to čem sam rad krijem u nesreći mislit a ne reći… Budimo toleramtni u okruženju savremenih tehnologija… svih profila. Zamislite da neko nezna drugi princip termodinamike. To je pogubnije od gramatike bilo kog jezika…. Reč ne govori kao pogled, kao muzika, kao osećaj, kao muk… Zamislite da nabavate duge cepanice drveta bez reda i cepanice lepo sređene na otvorenom prostoru. Šta će pre istruneti. Ne one koje su nabavane bez reda već one upakovane. Tako je i sa svim oblicima obrazovanja. Veličina moći je u tehnologiji vladanja parametrima sistema….
Nestati i nedostajati
Propust je u startu skolovanja, osnovnoj skoli koja treba da opismeni. Na fakultetu je kasno, on sluzi samo za sticanje strucnosti u odredjenom zanimanju.
Sramota je koliko su ljudi nepismrni. Pogotovu me čude ljudi koji su završili neke škole.Ima to veźe i te kako .Znsmo šta se uči u osnovnoj školi, sli se to tokom života potisne, ako čovek ne čita i ne prati to što treba .Koliko sam puta videla kako pravnik diktira daktilografu, a on ga ispravlja, s pravom.Neki to prihvate neki se peckaju, kako to da ga ispravlja jedan dajtilograf…
A komentari srbskog jezika u 95% su dati na stranom pismu ?! I još nešto, palatalizacija se nikako ne primenjuje u imenu naroda. Srbin govori srbski, nikako srpski, jer je Srbin a ne Srpin !!!
Gde piše da nema palatalizacije u pridjevu srpski. Novokomponovani veliki Srbi bolje da se pozabave svojim zdravstvenim stanjem nego pravopisom… A i latinica je naše pismo, prilagođena našem jeziku, i možemo biti samo ponosni što imamo dva pisma, a ne ponašati se kao srednjovjekovni kaluđer.
Ovo je jednacenje suglasnika po zvucnosti, a ne palatalizacija
Imate grešku kod objašnjavanja glagolskih oblika. Prezent glagola biti je ja sam, ti si, on je itd. Ja bih , mi bismo itd je glagolski oblik aorist.
Jedna od nepravilnosti koja me nervira je „ovde ili za poneti?“ a pravilno je „ovde ili nosite?“
Ne,ostaviću ga vama.
Dajte vise ovakvih tekstova,da nam deca nauce svoju gramatiku,a, i mi,koji pored njih zaboravismo!
Ne znam kakve veze sve ovo ima sa fakultetom, ova pravila i izuzeci su deo gradiva osnovne skole. Sa obradom novog gradiva iz gramatike, pravopisa, morfologije, sintakse i fonetike zavrsava se do kraja 7 razreda, a u 8 razredu se sve to obnavlja i utvrdjuje.
Nemoj me zvati, nisam kod kuće, neću ti doći, nemam vremena.🤗
Ti Veliko t
Krajnje je vreme da se ozbiljno pristupi negovanju maternjeg jezika! Nedopustivo je da djak ima vecu ocenu iz stranog jezika nego iz maternjeg! Posto se ne mogu vise nigde u inostranstvu zaposliti bez A,B,C…sertifikata poznavanja stranog jezika, to bi ih, valjda, nateralo da prvo nauce svoj sopstveni!?
Na gradjevini nisam imao srpski i ne znam kako mi je fakultet mogao pomoci da ga bolje znam pravopis.. Tacno je da se citanjem i zapazanjem pravipis moze znacajno popraviti ali, opet, nema povezanosti sa fakultetom. Kada ima toliko izuzetaka od pravila ima li pravila? Evo primera, kazemo: sapcani, uzicani, kragujevcani, suboticani, ako bi to bilo pravilo drugi bi bili ljiscani, beogradcani, novosadcani, rumcani, becejcani, vranjcani, bio bih valjevcanin a ne valjevac.
Valjda ste isli u osnovnu skolu. Ovo se tamo uci.
Pravilno se kaže MENI a ne MENE. Primer u Crnoj Gori: Idi ženo, napoj MENE konja a pravilno Idi ženo napoj MENI konja.
Negacija uz glagole se piše odvojeno, ali izuzeci nisu samo „neću“ i „nemoj“ već i „nemam“ i „nisam“.
Bravo, baš sam hteo to da napišem, ali nisam mogao da se setim četvrte.
Prezent glagola „biti“ je: ja sam, ti si, on/ona/ono je, mi smo, vi ste, oni/one/ona su.
Ova pravila ne znam da obrazložim baš ovako, ali ovakve greške ne pravim..
Jedna prijateljska sugestija. Ovo što ste vi napisali kao prezent glagola biti je u stvari aorist tog glagola. Oblici prezenta glase: budem, budeš, bude, budemo, budete, budu.
Jedna od nepravilnosti koja me nervira, a koristi se vrlo često, na svim televizijama je BEZ DA, a pravilno je A DA NIJE
Jedna prijateljska sugestija. Ovo što ste vi napisali kao prezent glagola biti je u stvari aorist tog glagola. Prezent glagola biti glasi: budem, budeš, bude, budemo, budete, budu. Pozdrav.
E moji jezički stručnjaci! Glagol biti u obliku koji ste naveli (bih, bismo, biste…) nije prezent, nego AORIST! Vratite se gramatici i pravopisu srpskog jezika. Srećno.