Kada nam usvajanje nekog znanja ne ide najbolje, to je zato što telo u tom procesu koristi adrenalin, koji nam donosi nervozu.
Nedavno istraživanje koje je predvodio cenjeni neurolog sa Univerziteta Stenford Endru Gubermen, donosi loše vesti za sve one koji su želeli, na primer, da nauče novi jezik, a imaju više od 30 godina.
Ono što smo lako mogli u detinjstvu, u odraslom dobu je mnogo, mnogo teže. U nekim slučajevima – nemoguće.
„Majka priroda nas je stvorila tako da možemo da naučimo sve potrebne veštine da preživimo, da živimo dovoljno dugo da imamo potomstvo, a zatim da umremo“, brutalno je izjavio dr Gubermen ističući da mozak nakon tridesete nepovratno gubi funkciju dobrog pamćenja, jer jednostavno nije „programiran“ da u tom dobu uči nove veštine.
Kada je čovek odrastao, tvrdi, njegov mozak je navikao na određene poznate stvari i na njih se fokusira. Zato se ljudi teško menjaju – stvar je u mozgu.
Ipak, Guberman kaže da je moguće usvojiti novo znanje, ali je to ipak značajno teži proces od učenja u detinjstvu i adolescenciji. Ipak, ne treba da odustajete, fokusirajte se što je više moguće na novi zadatak, koliko god vam je neprijatno i teško, i postoje šanse da ipak uspete.
„Ako zaista želite da naučite nešto novo u odraslom dobu, morate da usmerite svoj mozak u dobrom pravcu, a to će zahtevati visok nivo koncentracije i posvećenosti. Bez toga, nema ništa“, objašnjava Gubermen.
Kada nam usvajanje nekog znanja ne ide najbolje, to je zato što telo u tom procesu koristi adrenalin, koji nam donosi nervozu. Zato je važno da budete uporni, jer je proces promena u mozgu veoma težak.
Savet broj 1 u ovom slučaju jeste – dobar odmor. Kada se silite da radite nešto što čini da se osećate neprijatno, mozgu je potrebna još jedna hemikalija kako bi smestio novo znanje u kratkročnu ili dugoročnu memoriju. To je acetilholin, neurotransmiter koji telo luči u dovoljnoj količini onda kada se dovoljno odmarate i spavate.
„Najveći broj promena koje se odnose na strukturu mozga događaju se u dubokoj fazi sna“, objašnjava Gubermen i dodaje da se one mogu desiti i tokom dremki, ali i u trenucima opuštanja, onda kada pustite misli da slobodno lete i kada niste pod stresom, zaključuje naučnik.
(Stil)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Čovek uči dok je živ,a studija ovog naučnika je veoma neozbiljna samim tim kad je postavio neku graničnu dob od 30 godina.Možda je to budućnost dementnog zapadnog sveta.