Ukoliko vam partner proverava društvene mreže, brani da odlazite kod roditelja ili predlaže da treba da odustanete od posla – ovo mogu da budu rani znaci nasilja u porodici, kažu stručnjaci.
Zapanjujući bilans nasilja od početka godine, ali i slučaj ubistva žene u novobeogradskom bloku 45, vratio je Srbiju na pitanje – kako je moguće da se porodične nesuglasice završavaju udarcima, pa i ubistvima i da li to može da se spreči.
„Žrtve ne treba sebe da krive za nasilje koje trpe“, kaže Irena Perić, psihološkinja SOS ženskog centra iz Novog Sada.
„Ipak, bitno je da znaju da postoje neki osnovni pokazatelji koji bi mogli da im pomognu da shvate da im je partner nasilan ili da bi mogao da bude.“
Ona dodaje da su podaci njene organizacije pokazali da žena u 80 odsto slučajeva bira nasilnika za partnera u slučajevima kada je – ranjiva.
Koji su prvi znaci nasilja
Pojačana tenzija u partnerskim odnosima može da bude znak međusobnih problema, ali i uvertira za nasilje.
„Ukoliko uočite da vam partner češće prebacuje, zamera ili vas proverava, a da se ništa nije promenilo – to bi mogao da bude okidač“, kaže Perić.
Ženski centar se posebno bavi savetima za mlade žene koje tek stupaju u partnerske odnose i ne znaju uvek da prepoznaju nasilnika.
Uloga spasilaca jedan je od alarma za nasilje, dodaje psihološkinja.
„Bitno je da žena ne ulazi u odnos u kojem nije ravnopravna i da ne uživa u osećaju da ju je neko spasio kada se loše oseća.
„To se često dešava ženama koje su pretrpele neku traumu – smrt u porodici, nagli prekid prethodne veze ili preseljenje. Ukoliko u tom trenutku u njihov život uđe muškarac koji se odmah nudi da reši sve probleme, treba biti obazriv.“
Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti, kažu iz Autonomnog ženskog centra.
Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni.
Rani znaci potencijalnog nasilnika
– Proverava vam telefon ili društvene mreže
– Brani vam da idete kod roditelja
– „Ne treba nam više para“ – Brani vam ili sugeriše da ne prihvatite posao ili vam govori da date otkaz
– „Sve ćemo zajedno“ – Sve vaše aktivnosti su zajedničke, nigde ne idete same
Šta da uradite ako ste videli nasilje
Za prijavu nasilja u porodici postoji i otvorena telefonska linija Ministarstva unutrašnjih poslova.
Kako nam je rekao operater, neko zove zbog saveta, neko da bi prijavio krivično delo.
Telefon gotovo stalno zvoni, rekao nam je dežurni službenik u operativnom centru Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Psihologija očevica može da stvori difuziju odgovornosti“, objašnjava Perić.
„Problem izbija kada više ljudi vidi nasilje, a onda se smrzne i ne zna kako da reaguje. Ukoliko jedan na bilo koji način reaguje, 90 odsto drugih ljudi će slediti ovaj primer.“
Za one koji sumnjaju da se u njihovom okruženju dešava nasilje, na primer, da partner tuče njihovu prijateljicu, savet je da se sve prijavi policiji.
„Bolje je da omanete i da se ispostavi da ste pogrešili nego da propustite da prijavite nasilje. Ukoliko se plašite osvete, možete i anonimno da se obratite nevladinim organizacijama koje će nasilje prijaviti u vaše ime“, kaže ona.
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li mozda psihologica Irena Peric ima podatak koliko majki u Srbiji ne dozvoljavaju ocevima ni da vide dete i to godinama? Koliko zena koriste vlastitu decu da bi se izivljavali nad bivsim muzevima? Koliko majki nanosi boll i patnju bebama i maloj deci? Da li gospodja Irena mozda ima podatak da 100.000 beba u Srbiji ne mogu da vide svoje oceve zbog bahatog i monstuoznog ponasanja majki? Da li Irena zna u kakvom stenju se nalazi otac deteta koji ne moze godinama da vidi svoje dete? Da li mozda gospodja Irena zna da u sudovi u 99% slucajeva dodeljuju decu majkama sto je najgori oblik diskriminacije danas u svetu? Da li mozda uvazeni psiholog zna da ocevi Centrima za socijalni rad pisu po stotine i stotine podnesaka i da ni na jedan ne dobijaju odgovor, a samo traze normalno vidjenje i zivot sa svojim detetom? Da li mozda Irena zna da je ucestalije nasilje nad ocevima od strane zena nego obratno. Naime, zene angazujuju intimne prijatelj, bracu, prijatelje, oceve, poznanike da biju, ponizavaju i provociraju oceve. Da li gospodja Irena zna da su parnicni postupci uvek u mestu gde je zena otisla sa bebom kod svojih roditelja i da je to mesto gde zena zna sve i one koji rade u sudu i policiji i vrticu i zdravstvu i Centru itd. i da ce svi ti ljudi joj izaci u susret sa praljenjem smicalica bivsem suprugu i to u obliku paklene paukove mreze. Da li psihologica zna da majke svaku trecu trudnocu zavrsavaju abortusom u Srbiji jer ne zele da rode, da podizu decu, da budu majke? Da li gospodja zna da brakovi traju u proseku sedam godina u Srbiji i da je 30.000 srba svake godine manje? Da je vasa socijalna politika ispravna, svega ovoga ne bi bilo. Uhvatili ste se nasilja nad zenama koje zapravo statisticki uopste ni ne postoji nego ga vi forsirate i vrsite psiholoski pritisak na naciju. deset puta vise pogine zena u saobracajnim nesrecama nego li od nasilja u porodici. Ali je jako interesantno da i vi vidite po ulici nase mlade mamice i da se pravite da ne vidite. A sta rade mlade mamice. Sve normalno razvedene, decu odma u vrtice ili deda baba, alimentaciju shvataju kao svoju zaradu jer i ovako decu ceo zivot izdrzavaju ocevi i, i evo sta i. Tetovaze, povoci u ruci, cigarica, od dzipa do dzipa, od initimnog do intimnog prijatelja, diskoteke, kafici, cigarica, ajfoni. Toboze sve brinete o takvim mamicama. A ni jedna jedina akcija koja bi spasla nasu decu nase bebe. Sram da vas bude. Veca prava u ovoj drzavi imaju kerovi nego nasa deca. Koje dao pravo mamama da deci otimaju i unistavaju tatice. Kako vas malo nije sramota. Napisali ste gornji tekst da vidimo kako ste pametni, kako ste vi strucnjaci. Srbijo, sram da te bude.