Starenje je prirodan deo životnog ciklusa, ali to ne znači da nam starenje naših roditelja i drugih članova porodice u ozbiljnijim godinama lako pada. Pozne godine donose nemoć s kojom se oni teško mire, a uloge se polako menjaju pa mi preuzimamo brigu o njima, a ponekad se desi da deca često svoje roditelje zanemare i zaboravljaju.
Kod starijih ljudi izolacija može dovesti do depresije i povlačenja u sebe, a istraživanja su pokazala da i najskromniji znak pažnje može umanjiti njihov osećaj nemoći i poboljšati im psihičko i fizičko zdravlje.
Tužno je kada bilo koja majka na ovom svetu oseti da je sama, zaboravljena, zapostavljena od strane svoje dece. Ovo je potresna ispovest jedne majke koju vam prenosimo u celosti.
„Imam 65 godina i živim sama. Dvoje dece, sin i ćerka imaju svoje živote daleko odavde, imaju svoju decu i svoje probleme. Ne zovem ih, čekam da se oni mene sete, a to se vrlo retko desi. Ove godine su i rođendan zaboravili da mi čestitaju. Nema veze, nisam im zamerila. Znam kako im je, i ja sam bila isfrustrirana u njihovim godinama. Previše sam kidala sebe brinući se kako da ih vaspitam i omogućim sve neophodno. Drago mi je što sam uspela da ih i školujem i napravim dobre ljude od njih ali mi je žao što sam se toliko nervirala oko svega. Zbog čega?
Da bih sad bila sama i sedela čitav dan u četiri zida čekajući da mi telefon zazvoni da mi bar neko kaže „Srećan ti rođendan“ i osećam se tako šugavo i napušteno kao pas? Pa neka… Hvala vam. Mogu ja sve sama. Ja ću sebi uvek naći hobi i držati pozitivnu stranu svojih misli. A vi, neka vam je Bog u pomoći. Moliću se da vam život ne dadne sudbinu kakva je mene zadesila. Moliću se da vas deca ne zaborave, čak i ako ste uvek bili tu za njih i pomogli im u svemu što se pomoći moglo, kao što ste vi mene zaboravili. Neka.. Ne zameram vam. Ali setićete me se kad me ne bude bilo. Setićete se i rođendana i svega, i tada će vam proći kroz glavu svaka situacija u kojoj ste se ogrešili o svojoj majci. Majka vas je dovela tu gde jeste, ona se ne sme zaboraviti tek tako. Ali neka… Dok sam živa biću tu uz vas, bez obzira na sve“.
(Novi.ba)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Imam 64 godine i živim sama.Ćerka ima svoju porodicu i živimo blizu.U penziji sam od prošlog maja,ali još uvek radim 4 sata i radiću sve dok budem mogla.Moje vreme je ispunjeno raznim aktivnostima.Deca imaju svoj život, a ja svoj, bez preteranih očekivanja, ali kad treba uvek smo tu jedni za druge.
Nema cekanja. Mi stari moramo prvi poslati poruku vesele sadrzine tako da se obraduju iodgovore u istom tonu. Njima to mnogo znaci a to je nasa obaveza kao roditelja da pruzamo ljubav i dobre vibracije dok smo zivi. Nema cekanja.
Čuvala majku 12 godina. Mogla sam. Brat je zvao svakog dana. Živeo daleko. Nemam dece. Nije mi teška samoća. On ima 2 sina ali žive na, 3 kontinenta. I on je sam. Internet briše daljine.
Nazalost gradski zivot je skroz otudjio decu od roditelja.Borba za novac da bi porodica prezivela je sve veca.U selu su nekad zovele po 3,4 generacije pod istim krovom a u gradu svako za sebe.Grad je uzas on melje sve pred sobom.
Na zalost,sve ste u pravu.Ne znam gde smo I da li smo mi pogresili u vaspitanju,ali sebicne su nam ove nove generacije…Neka I’m je BG u pomoc.
Glavu gore mama,nisi jedina. Sve je to život!