Kada dobijete bebu, to malo biće postane vam centar sveta, i sve što ona radi vam je interesantno i čudesno. Međutim, neće baš svi koje znate deliti vaš entuzijazam, može čak da se desi i da baka i deka te predivne bebice ne pokažu neko naročito interesovanje – i to ne mora da znači nedostatak ljubavi.
Vama je vaše bepče najvažnije, to je sasvim normalno. I ono što beba radi vam je fascinanto za posmatranje. Već i sam izgled, sve je tako sićušno, malecke šake, majušni noktići, stopala, bucmasta građa… Sve je to čudesno. I sasvim je normalno da svoje oduševljenje želite da podelite i s drugima, a naročito s onima kojima bi bepče trebalo da je jako bitno, kao što su baka i deka. Onda dođe kao hladan tuš ako ispadne da baka i deka nisu toliko puni entuzijazma kao vi.
Vi im detaljno pričate šta sve beba radi, želeći da i oni učestvuju u njenom odrastanju i razvoju, a njima kao da brzo postane dosadno. Pošaljete im gomilu fotografija, i stalno im šaljete nove, kako bi bili u toku kojom im se čudesnom brzinom menja unuče, a kad odete kod njih, ne vidite nigde te slike. I tako redom. Zar je moguće da ih njihovo sopstveno unuče, naročito ako im je (bar za sad) jedino, u toj meri ne zanima?
Pitanje je šta "u toj meri" tačno znači. Vama je svaki put zanimljivo kad se beba prevrne na drugu stranu, osmehne, primetite svaki detaljčić, ali to ne mora da bude interesantno i drugima. Ako šaljete brojne fotografije, moguće je da drugima koji ih vide i nisu toliko vidljive promene kao vama, a možda su jednostavno i pretrpani slikama (da li baka i deka nemaju na vidljivom mestu ni jednu jedinu sliku unučeta, ili vam smeta što zidove nisu oblepili fotografijama? Koliko oni i inače imaju fotografija bilo čega?). Moguće je i da druge, uključujući i baku i deku, ne zanimaju u toj meri detaljni opisi – odgajali su i oni decu, imali su svoje bebe, znaju kako to izgleda, a stotinu puta slušati o tome kako je dete jelo, piškilo, kakilo, bljucnulo, spavalo (to je, otprilike, spisak najčešćih aktivnosti jedne bebe) uglavnom je interesantno samo mami te bebe.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Tužno mi je bilo dok sam čitala ove tekstove. Nedavno, tačnije pre pet meseci, dobila sam unučicu. Posle rođenja mojih sinova nisam doživela sretniji trenutak od onog kad sam je prvi put videla. Mislim da, ako uopšte postoje, bake koje vi opisujete, su to žene koje ni svojoj deci nisu pružale ljubav. Nije tačno da samo majku interesuje svaki detalj vezan za bebu, ja osećam isto kao i za svoju decu nekad. Ova mlada žena čija je majka otputovala kad je dobila unuče, ona je na prvom mestu loša majka, pa šta očekivati.
Mnogo roditelja može da bude baš čudno što se tiče tog odnosa sa unučetom. Moja majka, na primer, je veoma retko dolazila u posetu, ali je zato zvala telefonom svaki dan, što je mene užasno nerviralo. Pošto sam sa detetom bila na Institutu za majku i dete, bila mi je potrebna pomoć i podrška, ali moja majka je posle 7 dana otišla na letovanje u Tursku, što meni nije smetalo tad, ali me sa ove vremenske distance od 3 godine izbezumljuje. A o mom ocu da i ne pričam, jer on još uvek nije video svoje unuče i trudi se da mi zagorča život što je moguće više. Toliko o babama i dedama, jer kad njih nije briga za sopstvenu decu, zašto bi ih interesovali unučići!