U Srbiji prosečan životni vek iznosi 75,9 godina, a na svetu postoji pet mjesta na kojima se redovno slave 100. rođendani. Ta područja u kojima ljudi žive najduže i najzdravije poznata su kao plave zone. Detaljno ih je istražio autor Dan Betner, a uključuju Ikariju u Grčkoj, Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Loma Lindu u Kaliforniji i poluostrvo Nicoya u Kostariki.
Šta ljude u ovim zonama čini toliko zdravima? Istraživači su otkrili da svi imaju osam zajedničkih životnih navika. Evo koje su to.
Kretanje im je prirodno
Nema potrebe da sate provodite u teretani ako vam je stalo do zdravlja. Ljudi u plavim zonama ostaju aktivni tako što radije hodaju nego voze, puno vremena provode u dvorištima i više se kreću tokom dana. To je zato što kretanje niskog intenziteta tokom dana ukupno sagoreva više kalorija od sata provedenog u teretani.
Imaju svrhu
Kad imate jasan razlog koji vas motiviše da ustanete iz kreveta i date sve od sebe, produžujete svoj životni vek. Zapravo, pokazalo se da osećaj svrhe može dodati do sedam godina vašem životu.
Mudro upravljaju stresom
Ljudi u plavim zonama takođe su izloženi stresu, koji s vremenom može dovesti do upale, visokog krvnog pritiska i možda srčanog udara. Međutim, oni su pronašli načine da njime pametno upravljaju. Na primer, stanovnici Okinave svaki dan odvajaju vreme da se prisete svojih predaka, a Sardinci redovito učestvuju u happy houru, tokom kojeg se druže i opuštaju.
Ne pretjeruju s jelom
Ljudi u plavim zonama završavaju svoje obroke pre nego što su potpuno siti. To se naziva pravilom 80 posto. Tokom dana jedu više manjih obroka, a izbegavaju da jedu noću.
Jedu manje mesa
Stanovnici plavih zona uglavnom jedu voće, povrće i mahunarke. Ne oslanjaju se na životinjske izvore proteina, već jedu puno pasulja, koji obiluje proteinima i vlaknima.
Umereno uživaju u alkoholu
Neke studije kažu da je ispijanje vina dobro za srce, dok druge bilo kakvu konzumaciju alkohola povezuju s kraćim životnim vekom. Zato stanovnici plavih zona umereno piju alkohol. Umesto da vikendom popiju šest piva, radije biraju jedno piće dnevno.
Daju prednost porodici
Porodica je važna stogodišnjacima u plavim zonama. Uobičajeno je da ljudi žive blizu svojih roditelja ili ih čak usele u svoj dom. Odrasli se vežu za jednog partnera i provode kvalitetno vreme sa svojom decom.
Imaju zdrav društveni život
Ljudi koji žive najduže okruženi su ljudima koji praktikuju zdrave navike, kažu istraživači plavih zona. Istraživanja iz Framinghamskih studija, koja su se bavila rizikom od srčanih bolesti, pokazala su da pušenje, gojaznost, sreća, pa čak i usamljenost, mogu biti zarazni. Zato Betner poziva ljude da se jave prijateljima koji vode zdrav život i organizuju zajedničko kuvanje zdravih večera.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li to znaci da ljudi u plavim zonama imaju vise srece u naslenom faktoru ili izboru okruzenja kada uspevaju da postignu harmonicnost drustvenog zivota kao izuzetno bitnog faktora u dugovecnosti i kvalitetu zivota?Ili znaci da nisu zahtevni?
Mnogo bih volela da se prezentuje strucno misljenje na pitanje, koje mi je nakon svih spontano jprikupljanih nformacija na temu ishrane iskljucivo po zdravstvenom aspektu ,i dalje dilema.Odnosi se na ucestalo isticanje smanjenih obroka zarad dobrog zdravlja i dugovecnosti bez obrazlozenja koje se odnosi na unos vitamina ,minerala,vlakana neophodnih za bolje funkcionisanje organizma a koje se ne moze uvek postici tako smanjenim obrocima.U nacelu sasvim shvatam ubitacnost prejedanja i gurmanskog odnosa prema hrani ali isto tako ne shatam zanemarivanje optimalne kolicine proizvoda (voca,povrca masti i ostalih potrebnih nutrijenata)na dnevnom nivou u okviru generalnog nacina ishrane .Posebno me na takva pitanja podsticu manifestacije deficita hranljiviv sastojaka koje su vrlo cesto vidljive ili osetne kao i saznanje da se preradom i transportom raznih zivotnih namirnica ne moze zadovoljiti unos neophodnih nutrijenata za vitalnost organizma vec treba povecati unos kroz dostupne proizvode drugacijeg porekla kao sto su sveze salate,voce i povrce.Uostalom redovno isticanje imuniteta kao temelja ocuvanja zdravlja i dugovecnosti je usmereno na trazenja nacina da se uocljivi deficiti vaznih minerala snabdeju .To se ne moze postici pausalnim isticanjem smanjenja obroka vecmozda smanjivanjem preznih kalorija koje previse unosimo kroz hedonisticki pristup hrani.I zaista ne razmisljam uopste samo subjektivno ili s tendencijom alavosti prema hrani .