Pamet u glavu: ovo su manje poznati načini da vas udari grom

Svake godine, nažalost, dođe do nesrećnih slučajeva izazvanih grmljavinom i udarom groma. Ovakve tragedije veoma često se mogu sprečiti ukoliko se preuzimaju adekvatne mere.

Šta je munja, a šta grom?

Munja je prirodna pojava pražnjenja elektriciteta u oluji između dva oblaka praćena jakim zvukom. Njenu zvučnu posledicu nazivamo grmljavinom.

Pražnjenje elektriciteta između oblaka i zemlje jeste prirodni fenomen – grom. Tada se razvijaju visoki naponi i velike struje koje mogu izvršiti destrukciju materijala kroz koji prolaze, ali i povrede ili smrt živih bića.

Munje i gromovi događaju se svuda: u ravnicama, u planinama, u naseljenim mestima, na putevima, iznad vodenih površina (reka, jezera i mora).

Koje su opasnosti od groma?

Udar groma oslobađa veliku količinu električne energije, toplote, mehaničke energije i buke. Električno pražnjenje koje prođe kroz predmet, objekat ili telo – izaziva – razaranje, povrede i smrt.

Kako se zaštititi od groma?

Objekte možemo zaštiti adekvatnim gromobranskim instalacijama, a ljude i životinje određenim pravilima ponašanja:

• Pre odlaska u planinu ili na otvoreni prostor, u prirodu, treba se informisati o vremenskim prilikama i izbegavati olujne nepogode.
• Oluja je najčešće povezana sa olujnim tamnim i gustim oblacima. Olujno nevreme u planinama obično se dešava leti, u poslepodnevnim satima ili uveče.
• Korisno je pravilo „30 sekundi“. Kada vidite munju i izbrojite do 30 dok čujete grom, to znači da se nevreme približava i morate potražiti sklonište.
• Pravilo „manje od 8 sekundi“. Ukoliko od munje do praska prođe manje od 8 sekundi, znači da su olujno nevreme i munje veoma blizu (oko 2 kilometra).
• Još jedno pravilo glasi „30 minuta“. To znači da posle nevremena sa grmljavinom ne treba izlaziti iz skloništa tridesetak minuta (dok se nevreme ne smiri), munja može biti i 15km ispred-iza oluje, ide horizontalno, pa ponekad može udariti „iz vedrog neba“.
• U planini su velike i duboke jame dobra zaštita. Mala udubljenja u mokrim stenama ili plitke jame nisu zaštita, već opasnost od groma.
• Ako se sprema olujno nevreme, treba potraži čvrsto sklonište (kuća, zgrada, zidani objekat ili pećina).
• Zatvoreni automobil, autobus ili kamion, kada stoje u mestu sa ugašenim motorom, dobra su zaštita od groma, ali ne virite kroz prozor i ne držite se za metalne delove.
• U zidanim objektima izbegavajte da stojite pored otvorenog prozora, otvorenih vrata, na terasi, kraj kamina, metalnih stubova i metalnih predmeta (slavine, cevovodi, oluci, električni kablovi, utikači, prekidači, antene…).
• Svaki provodnik struje koji je iznad ramena povećava opasnost direktnog udara groma (antene, motike, kose, metalne alatke, sajle, merdevine, cevi i slično).
• Mobilne telefone, tablet računare, uređaje sa kablovima i slušalicama ili radio uređaje isključite na otvorenom prostoru i ne nosite ih sa sobom, već ih ostavite zaštićene od vlage, dalje od vas.
• Mokro uže, mokra odeća, ili mokro drvo blizu vas ili u rukama mogu provoditi struju, odnosno „privući“ udar groma.
• Ako ste na otvorenom prostoru, nemojte stajati u velikoj grupi ili u grupi sa stadom domaćih životnja, pošto to povećava opasnost od udara groma.
• Izbegavajte isturene objekte (vrh brda, vrh brežuljka, greben, usamljena stabla, ivicu šume, žbunje).
• Izbegavajte prostor blizu dalekovoda, bandera, žičara, dizalica…
• Tokom grmljavine izađite iz vode i iz čamca i potražite zaklon.
• Šator nije zaštita od groma, kao ni gumena odeća ili obuća. Udaljite se od šatora i od njegovih metalnih šipki.
• Ako ste u gustoj šumi, potražite zaklon pored manjih stabala i žbunja, a ne pored najvišeg i najdebljeg drveta.
• Na otvorenom prostoru birajte najniža mesta i doline sa najmanje vode.
• Ako ste ipak na otvorenom, čučnite i skupite se, umotajte se u jaknu ili neki izolacioni plastični materijal i nemojte ležati ispruženo na mokroj zemlji (odbacite sve metalne i druge predmete od sebe). Osnovna logika ovog položaja – smanjiti visinu i što manjom površinom dodirivati tlo.

Kobne zablude

Grom najčešće udara u najviši objekat – nema pravila – nekada to bude i nedaleko od visokog objekta.

Munja retko udara dva puta u isto mesto – ali se dešava po svim zakonima verovatnoće.

Na kraju oluje munje nisu opasne – nije tačno – munje su jednako opasne na kraju oluje kao i na početku.

Postoji opasnost od dodirivanja osobe koju je pogodila munja – možda ima zaostalog elektriciteta, i to može biti neprijatno, ali nije opasno. Čoveku treba pružiti prvu pomoć.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.