Prednacrtom Građanskog zakonika koji će tek biti na javnoj raspravi predviđeno je „pravo na dostojanstvenu smrt“ poznatiju kao – eutanazija.
Autori Prednacrta napomenuli su da će se o ovom pitanju definitivno izjasniti na osnovu argumenata stručnjaka.
Prema trećoj verziji Prednacrta GZ, u koju je Tanjug imao uvid „pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi“.
Autori Prednacrta GZ napominju da će se uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisati posebnim zakonom.
Zloupotreba ovog prava, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, biće osnov za krivičnu odgovornost.
U okviru ove odredbe, autori Prednacrta GZ stavili su napomenu da će se zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, „naknadno definitivno izjasniti na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti, imajući u vidu i predlog teksta posebnog zakona koji je pripremljen nakon javne rasprave o Prednacrtu“.
Ukoliko predloženo rešenje bude usvojeno, u Krivičnom zakoniku bi bila izvršena odgovarajuća promena, navode autori.
U važećem Krivičnom zakoniku ubistvo iz samilosti je propisano kao privilegovani oblik ubistva i glasi: Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Inače izrada GZ traje već desetak godina i do sada su objavljivana već dva teksta prednacrta. Kada će biti konačna verzija teksta koji bi išao pred poslanike nije poznato.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Samo ludaci mogu predlagati, usvojiti i sprovoditi ovakvu vrstu zakona. Kako može neko biti proglašen za stručnjaka i donosi odluku o životu i smrti ako nema ni najmanje razumevanja o samom životu; njegovoj svrsi, smislu, cilju i po najmanje o njegovom izvoru odnosno razlogu postojanja. Život u ovom svetu ne živi naše telo već živimo mi kao duhovno Biće, Duša, sa tačno određenim razlozima. Ukoliko neko ne zna zašto kao takvi postojimo on ni na koji način nemože ozakoniti bilo kakve radnje o prekidanju života. Pitam se samo zar je današnji čovek stvarno toliko potonuo u mračnosti svojih pasija da ne vidi imalo svetlosti života. Potez donošenja zakona o eutanaziji je vrh ili krem potamnele životne ‘torte.’ Čak i kada bi takav zakon bio opravdan nećemo čekati mnogo vremena kada će isti biti naširoko zloupotrebljavan da se mnogima oduzmu životi pod pokrićem ovakvog zakona. Poštenim ljudima se nikako ne piše dobro u dolazećim periodima vremena kada cveta sve drugo samo ne poštenje, iskrenost, nesebičnost i, ono najvažnije, ljubav.