Sve što nam se događalo u detinjstvu, ostavlja posledice u odrasloj dobi. Emocionalno nasilje je snažan podsticaj problemima s vašom komunikacijom i samopoštovanjem
Mala deca uvek gledaju ponašanje odraslih, sećaju se svega toga i potom čine isto. Prema mišljenju stručnjaka, deca koja su doživela emocionalno zlostavljanje, ponašaju se drugačije….
Postoji niz znakova koji ukazuju na to da je osoba imala teško detinjstvo.
Važni znakovi emocionalnog zlostavljanja u detinjstvu:
1. Tražite odgovore na određeno pitanje, čak i ako je sve očigledno. Stalno sumnjate u sebe, čak i ako ste u pravu.
2. Stalno izvinjenje je znak da osoba sumnja u svoje sposobnosti i čak je sigurna da je pogrešila.
3. Sumnje o svemu i u sve – žrtve ne veruju nikome, stalno očekuju da će se desiti nešto loše.
4. Veoma ste osetljivi, mada pokušavate da delujete izdržljivo. Težak život u ranom dobu uvek uči osobu da se bori.
5. Ako ste često kritikovani u detinjstvu, u starijem dobu nećete moći da donesete odluku samostalno.
6. Poslušni ste i izuzetno disciplinovani – većina perfekcionista je u detinjstvu pokušavala da udovolji roditeljima, te grešku tražila u sebi.
7. Volite tišinu – strah od buke i visokih tonova je strah koji ste pretrpeli u detinjstvu kada su roditelji galamili na vas.
8. Izbegavate komunikaciju – žrtve nasilja prerastaju u intovertne koji više vole biti sami, odlazeći od svih.
9. Nalazite bezrazložne probleme da se brinete. Stalno očekujete da će neko da vas „zezne“.
10. Ako se plašite da ćete biti napušteni, tada ste u detinjstvu bili izloženi nasilju u porodici.
11. Kada razgovarate sa nekim nervozni ste i ne možete ostvariti direktan kontakt očima.
12. Izbegavate konflitne situacije. Često ste anksiozni.
13. Kada ste bili dete, često su vas roditelji kinjili zbog postupaka druge dece, zato sada i sami zamerate bilo kakve greške drugima.
14. Teško nalazite zajedničku sa drugim ljudima. Zlostavljana deca radije ostaju sama nego u grupama.
15. Uvek tiho govorite, jer su na vas stalno galamili kada ste bili dete. Zbog toga više ne želite da povisite ton glasa.
16. Ne volite komplimente, jer ne verujete da su iskreni. Često sami u sebi ne možete da nađete nešto lepo i dobro.
17. Sumnjate u vlastite sposobnosti, a to vas sprečava da postignete određene ciljeve.
18. Oni koji su bili emocionalno zlostavljani, često su zavisnici od alkohola, droge ili od prejedanja, kažu psiholozi.
19. Stalno ste nervozni. Panično se plašite skoro svega…
20. Često ste ljuti – čitavo detinjstvo ste morali da ćutite, gomilajući ljutnju i ogorčenost u sebi, zbog čega sada imate česte izlive besa.
21. Namerno povređujete sebe: psihički, a često i fizički.
22. Patite od česte promene raspoloženja.
23. Emocionalno zlostavljenje je učinilo da više ne verujete ljudima.
24. Verovatno ste preterano skromni!
Ne dozvolite da vam prošlost uništi život! Uvek se setite: najgore je prošlo!
(Stil)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Moja priča ide ovako. Kao mala bila sam zlostavljana od strane predatora mog rođenog brata. Kad sam imala 7 ili 8 godina, ne mogu da tvrdim sa sigurnošću kad se to desilo pošto od stresa sam zaboravila, biće kasnije jasno zašto. Naredio mi je da dođem u njegovu sobu i da se skinem gola i legnem na krevet. Legao je mene i krenuo sa seksualnim zlostavljanjem. Pošto sam počela plakati i moliti ga da me pusti, jer me boli i molila sam ga da mi ne dira RUPICU. Nisam ni znala šta radi, samo sam znala da to nije u redu i da me boli. Odustao je od rupice i ssamozadovoljavao se nadamnom. Plakala sam i jako ga je to nerviralo, zgrabio me za kosu i bacio s kreveta i terao me je da ga oralno zadovoljim. Naravno da kao dete nisam imala pojma sta treba da radim i znala sam da to nije normalno, da je bolesno. E pošto ni tu nisam bila DOBRA urinirao mi je u usta, grohotom se smejao pošto je to valjda bio vrhunac poniženja mene i vrhunac njegove nadmoći, izudarao me i zapretio da ne smem nikome reći, jer u suprotnom da će me ubiti od batina. Batine sam dobivala redovno od njega tokom detinjstva i uterao mi je strah u kosti. Batine su bile svakodnevica. Otimanje mog džeparca isto. Od velikog straha čitavu situaciju sam zaboravila i nikad mi nije bilo jasno tokom narednih godina zašto osećam užasan strah od njega i nije mi bilo jasno zašto ne mogu da mu se suprotstavim. U osamnaestoj godini sam pokušala da se ubijem. Nisam imala objašnjenje za to, postojalo je unutrašnje nezadovoljstvo za koje nisam imala objašnjenje. Njemu se niko nije smeo suprotstaviti, ukoliko bi se to desilo uvek je bilo deranje, pretnje i nasrtanje. Pre par godina pretio mi je telefonom i rekao da će ubiti mamu i mene ukoliko mu ne predamo novac. Te noći se meni vratilo sećanje i kreće moja agonija i ogromna mržnja prema njemu. Doživela sam nervni slom, boleo me svaki deo tela i sve njegove slike sam pobacala iz kuće i sve što podseća na njega. Jedino što je bilo dobro u svemu tome što više nisam osećala strah i mislim da sam bila u stanju njemu uraditi najgore da sam se našla u situaciji da se suočim s njim. Ta mržnja i ljutnja se akumulirala godinama do trenutka kad sam se posvađala s mamom, a nikako joj nisam mogla reći šta se desilo i zašto se čudno ponašam, jer je bilo neizdrživo, pošto nikome nisam mogla reći, a taj događaj mi je bio pred očima 24 sata. Ujutro otvorim oči i ceo dan mi je taj događaj pred očima, no pošto sam videla da nemam drugo rešenje nego da joj kažem. Tada kreće još veći šok. Ispričala sam mami, a njen komentar je bio da to nije tako strašno. Srušio mi se ceo svet, pošto je opet i nakon svih pretnji pokušala da opravda svog prvenca. Kad je videla da sam šokirana njenom reakcijom, rekla je da je to loše, ali i danas mislim da ona ima za njega opravdanje. Vreme prolazi, ja i dalje nisam mirna. Mislim da to nikad neće proći. Jedino što manje razmišljam o tome od trenutka kad sam mami rekla, bez obzira na njenu reakciju, lakše mi je. Ali boli…..