Nema čoveka u Srbiji koji poslednjih godina makar jednom nije slušao priče na temu kvaliteta identičnih proizvoda koji se kupuju u zemljama Zapadne, Srednje i Istočne Evrope.
Tako se godinama unazad tvrdi da su pojedine čokolade, sokovi, testenina ili grickalice neuporedivo kvalitetnije na Zapadu, iako se radi o istoj robi, odnosno robnoj marki.
Nebojša Petković, Srbin koji poslednjih 6 godina živi i radi u Norveškoj, rešio je da sprovede eksperiment.
On je krenuo kolima iz Norveške do Srbije i to preko Danske, Nemačke, Češke, Slovačke i Mađarske ne bi li u svakoj zemlji kupio identične proizvode, pišu Novosti.
Potom je u Srbiji sa drugarima pala degustacija proizvoda a rezultat je bio poražavajući!
„Ako Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska kažu da su kanta za otpatke EU, jer se na njihova tržišta plasiraju isti proizvodi ali različitog sastava, onda je Srbija deponija„, tvrdi Petković.
„Kada sam čuo priče o razlici u kvalitetu najpopularnijih, svetski poznatih prehrambenih proizvoda u „starim“ i „novim“ članicama EU, a i u Srbiji, odlučio sam da napravim eksperiment i, nažalost, pokazalo se da su ove priče istinite.
Rezultate ovog istraživanja potvrđuje i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, i objašnjava kako Srbija ima veće i ozbiljnije probleme od Slovačke, Mađarske i Poljske, kada su u pitanju isti proizvodi različitog sastava.
„Imamo iste proizvode, istu ambalažu, ali je evidentno da je različit kvalitet za zemlje zapadne Evrope i za zemlje trećeg sveta, odnosno za nas. Roba, koja stiže do nas se proizvodi u pogonima u Češkoj, Poljskoj…“, kaže on, prenose Novosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Probao sam koka-kolu u mnogim zemljama evrope ali od nase nema bolje ( i Bosanska je tu negde)
Možda iz „razvijenog svijeta“ misle da smo mi manje zahtjevni, tj. ne znamo za bolje a i nemamo novca za bolje, mada nam naplaćuju sve po istoj cijeni za različit (ne)kvalitet (čokolade u Njemačkoj su boljeg ukusa nego u Švajcrskoj!). Slično se „trgovci“, izgleda povode i plasirajući kinesku robu najnižeg kvaliteta, bolje reći bofl; slična vrsta robe u Kini može se kupiti za nižu cijenu i boljeg kvaliteta, recimo: moj brat je prije nekoliko godina kupio patike koje se ni po čemu nisu razlikovale od onih na Zapadu i nije bio „siguran“ da li su falsifikat kao kod nas ili nas neko smatra suviše skromnim ili „blesavim“ da bi znali šta je kvalitet i koja mu je cijena. Pitam se samo: koja je naša cijena kao konzumenta i na šta sve padamo kad su nam toliko niski kriteriji? Mada, čim je nešto „jeftino“, tim je i sumnjivo, zar ne, „braćo kinezi“.
To je diskriminacija. Po cemu se nasi stomaci razlikuju od zapadnoevropskih??? Zasto nam to rade? Kako ih nije sramota?