Dugogodišnja profesorka farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Milica Prostran za RTS je govorila o čuvanju lekova u kućnoj apoteci.
Lekova koji zbog isteka roka trajanja odlaze u rastur, u Srbiji ima relativno malo, a najviše ih je u blizu dvesta zdravstvenih ustanova sa otprilike 40 000 bolesničkih kreveta, i u rafovima više od 3000 apoteka.
Razlog tome su stroga pravila njihove nabavke i potrošnje koja se odvijaju „dan za dan“.
Ipak, iako je na policama velikih apoteka i na bolesničkim odeljenjima malo lekova kojima se približava poslednji dan upotrebe i potom bukvalno bacanje u otpad, procenjuje se da ih u dobro čuvanim otpadnim skladištima ima preko 200 tona (najvećim delom, davno su pristigli kao donacija iz inostranstva). Uzgred, njihovo spaljivanje nije obavljeno, a moralo bi se obaviti u inostranstvu po ceni od 3 do 4 evra za svaki kilogram.
Ukoliko biste pak posle pregleda sopstvene kućne apoteke izdvojili lekove koje godinama držite, što se kaže „za svaki slučaj“, iako im je davno prošao rok upotrebe, pred vama je više mogućnosti: baciti ih u ulični kontejner, što je lako izvodljivo ali nije u skladu s civilizovanim ponašanjem; odneti ih u obližnju apoteku i odložiti u njen kontejner namenjen toj svrsi, što je teško ili nikako izvodljivo, piše Blic.
To je u skladu s preporukama Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a zadržati ih u rezervi i dalje koristiti se ne preporučuje, ali i ne zabranjuje izričito.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.