Vreme smrti često se povezuje s prestankom rada srca, ili „odumiranjem“ električnog impulsa koji stvara otkucaje i pumpa krv. Srce se zakoči. Često nastupa smrt. Međutim, „preuzme“ li smrt odmah i naš um ili se, laički rečeno, sporo uvlači.
Neki naučnici koji se bave iskustvima bliskim smrti pokušavali su da saznaju kako tačno smrt ili kraj preuzme mozak i naš um. Neki od zaključaka su naprosto fenomenalni, kao navala elektriciteta u mozak tačno pre trenutka smrti, prenosi Express.hr.
Jedna studija iz 2013. sa Univerziteta Mičigen pokazuje da su mozgovi pacova, tačno pre smrti, u stanju „visoke alertiranosti“ i pojačanih električnih impulsa. Naučnici su, piše Big Think, sve uvereniji da je za to zaslužan slabiji tok krvi u kombinaciji s abnormalnim ponašanjem mozga (tj. impulsa unutar mozga). Onaj tunel bele svetlosti o kojem svi pričaju je zapravo udar neuralne aktivnosti. Dr. Sem Parnia, sa odseka za medicinu Njujorškog univerziteta, istražuje kako tačno mozak umire.
U svom dosadašnjem radu, istraživao je ponašanje mozga životinja u trenutcima pre, tokom i posle smrti. Ispitivao je i one koji su došli korak do smrti.
„Jako, jako često oni koji su imali takva iskustva pričaju o tome kako su lebdeli nad ekipom koja ih spašava. Često bi prepričali razgovore ili događaje do zadnjeg detalja, stvari kojih nisu mogli biti svesni“, kaže doktor. I medicinske ekipe to potvrđuju.
Kako oni koji su tehnički mrtvi mogu biti svesni onoga što se oko njih događa? Čak i kada naše disanje i rad srca prestane, svesni smo oko 2-20 sekundi, kaže dr. Parnia. Toliko cerebralni korteks može bez kiseonika – to je deo mozga koji razmišlja i donosi odluke. Takođe dešifruje informacije koje nam pribavljaju naša čula.
Parnia kaže da tokom tog perioda „izgubite sve reflekse vezane uz moždano deblo – refleks za povraćanjem, refleks zenica, svega toga nema. I moždani talasi iz cerebralnog korteksa postaju sve slabiji. Usprkos tome potrebni su sati da se organ u potpunosti ugasi.
Najčešće, kada srce prestane da kuca, krene masaža srca (CPR) koja pomaže da organizmom kruži 15 posto kiseonika potrebnog za održavanje moždanih funkcija.
„Ako uspete da „restartujete“ srce, mozak će, postepeno ponovno početi da radi kao nekada. Što duže masaža traje sve se malo više komplikuje i usporava, ali spašavanje je i dalje moguće“, kaže Parnia. Njegovo se istraživanje koncentriše na Evropljane i Amerikance koji su iskusili prestanak rada srca i preživeli. „Na način na koji neki istražuju kvalitativnu prirodu ljudskog iskustva ljubavi, mi pokušavamo da shvatimo što se tačno događa kad prolazite kroz smrt, jer je to nešto kroz što ćemo svi morati iskustiti“, kaže Parnia.
Jedan od ciljeva je da se otkrije kako se mozak ponaša toekom procesa umiranja, ali i oživljavanja. Šta je potrebno da se, nepovređen, vrati u prvobitno stanje, koliko treba kiseonika – to su sve stvari koje bi mogle pomoći da se spase brojne živote.
„U isto vreme, bavimo se i ljudskim umom i svešću u kontekstu smrti kako bi razumeli da li svesnost o sebi odmah nestane ili nastavlja još neko vreme nakon smrti“, zaključuje doktor.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Kakvi nivoi,kakve crne vibracije….kad umreš,nema dalje,to je kraj.
Nauka sve posmatra spolja i prema efektima koje opaža pokušava donositi zaključke o nečemo za šta i ne zna da li uopšte ima smisla donositi zaključke. Tunel kroz koji prolazimo i sretnemo se sa belom Svetlosti praktično uopšte nije nikakav tunel i praktično nije uzrokovano nikakvim procesom koji se odvija u našem telu niti je išta izvan nas samih. Doživljaj tunela je proces podizanja vibracionog nivoa nas kao Duše, sa onog na kojem trenutno jesmo do onog na kojem egzistira naredni nivo postojanja. Npr, sa nivoa u kojem egzistiramo dok smo u fizičkom telu (koje je u fizičkom svetu) do nivoa u kojem ćemo funkcionisati u Astralnom telu koje je na Astralnom svetu. Prektično to je proces putovanja nas kao duhovnog bića sa nižeg na viši svet, sa niužeg vibracionog nivoa na viši vibracioni nivo. Tunel kao bilo kakav tunel ne postoji već je to naš doživljaj promena vibracionog nivoa. (Sa nižeg na viši nivo frekfencija, što bismo mogli reći proces ubrzanja automobila sa brzine od 10 km/h na brzinu od 200 km/h…)