Smrt bliske osobe jedna je od najtežih stvari koje se mogu dogoditi čoveku. Ipak, to je deo prirodnog procesa koji je neminovan, te se moramo pomiriti sa njim. Međutim, kada se to desi emocionalni šok je prevelik da bismo trezveno razmišljali, te se susrećemo sa raznim pitanjima, na koja često nemamo odgovor. Naravno, uvek će se naći neka starija osoba koja zna sve običaje, ali kao pravoslavni vernici treba da znamo da se za najvažnija pitanja treba obratiti duhovnim ocima.
Jedno od takvih pitanja koje muči mnoge nakon gubitka voljene osobe je šta raditi sa njenim stvarima. Postoje stavovi iz različitih sfera, ali kao hrišćani uvek treba da poslušamo šta kaže Crkva. Pa šta ona zapravo savetuje?
Od davnina ljudi su verovali da odeća mrtvih počinje da zrači mrtvu energiju, što loše utiče na žive, pa su stoga sve lične stvari pokojnika spaljivali. Mnogi ljudi misle da ako su imali topao odnos sa preminulom osobom, onda njene stvari mogu da nose kao uspomenu, dok će u raju pokojnik biti zadovoljan što njegove stvari nastavljaju da žive, a ne bacaju se u smeće.
Psiholozi veruju da će stvari pokojnika nehotice podsećati na njega, izazivajući već razbijenu psihu na beskrajnu patnju.
Vidovnjaci, vračare i ostali navodno osećaju mrtve stvari i upozoravaju ljude da ne nose stvari teško bolesnih ljudi i onih koji su patili pre smrti.
Crkva, naprotiv, smatra da stvari pokojnika treba podeliti siromasima i siromašnima, da se stvarima da drugi život, pa da se oni zauzvrat mole za dušu pokojnika, prenosi Srbija Danas.
Uvreženo je mišljenje da se stvari pokojnika ne mogu oblačiti i deliti pre 40 dana od smrti. To se objašnjava činjenicom da vremenom energija slabi, kao i time da do 40. dana, prema hrišćanskim kanonima, duša još uvek nije napustila svet živih i preselila se u večito carstvo.
Pomenuto mišljenje nije ništa drugo do sujeverje! Evo šta sveštenik kaže o njemu:
– To verovanje je sugerisao sam đavo. Naprotiv, treba činiti dobra dela u ime umrlog: davati priloge u manastir, u crkvu nositi crno vino (za Svete Tajne), brašno (za prosfore), vosak (za sveće), davati stvari umrloga kao milostinju, kupovati pravoslavne knjige (i deliti ih vernicima) do četrdesetog dana, a ne posle.
– Kada treba da se založiš za osuđenog – do suđenja ili posle suđenja? Tako i ovde: duša prolazi kroz mitarstva, sudi joj se, treba se založiti za nju, moliti se i činiti dela milosrdna, a ljudi to ne čine.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Znam da je tesko i tuzno,ali setite se da bi vasi roditelji bili srecni kad je sve cisto i uredno.Zato skupite snagu.Ja tako radim.
Nikad ne bih bacila robu umrle osobe. Koliko mi je draga bila osoba jos mi draza odjeca. Baka mi umrla pre dvadeset osam meseci. Sve stoji u ormaru,otvorim i pogledam kao da cu je videti. Zasto?da se neko razbacuje sa tom odecom,cepa je. U ormaru odeca me podseca na baku. Dok zivimo mi zivet ce i nasi mrtvi. Neka i njihova odeca ima svoje mesto,tu gde je bila nek ostane.Ziveli su pre nas,sad neka zive u secanjima. Vecna im slava i hvala..!😭😭😭😭
Ja kad sutra odapnem niti će šta imati od mene da zadrže niti da bace. Tu sam ih sve rasteretio. Buhaha
Dajmo roditeljima svu neophodnu brigu i paznju dok su zivi, a kada umru cuvajmo ih u nasim srcima, sve drugo posle nema vajdu💕
Moja majka je preminula za samo 12 dana u domu.Patnju tugu i greh osećam svakog dana. Bila je kod mene 18 meseci nepokretna i dementna. Nisam htela da je trujem antipsihoticima, pa je ona bila agresivna. Pošto sestra ništa nije zanimalo ni kod lekara da je povede ja sam morala da je prebacim u privatni dom, a zbog centra za socijalni rad. Njene stvari nisam bacila niti obukla. Ne mogu ništa od toga. Ni jednu noć ne mogu da zaspim zbog krivice. Osećam kao da sam je ja ubila.
Sutra je sedam godina kako sam izgubila kćerku u 44 god.Njegu odeću sam nešto ja uzela i još uvek je nosim a deo sam dala ljudima koji su hteli da uzmu.Kod nas postoji otpor ako nekome ponudiše odeću pokojnika.Ne žele da je uzmu i oblače.✝️🌹💐🌺💮
Sutra je sedam godina kako sam izgubila kćerku u 44 god.Njegu odeću sam nešto ja uzela i još uvek je nosim a deo sam dala ljudima koji su hteli da uzmu.Kod nas postoji otpor ako nekome ponudiše odeću pokojnika.Ne žele da je uzmu i oblače.✝️🌹💐🌺💮
Za sve se treba dogovoriti sa duhovnicima kojima je ma prvom mestu novac, dati prilog u crkvu, koja nikome ništa ne daje, čak ni bolesnoj deci.
I ja ništa nisam bacila od stvari ,a moj pokojni otac je umro 23.05.2021.Sve stoji na svom mestu ,kao onog dana kad je izašao iz kuće i sutradan preminuo u bolnici.U kući niko ne živi ,ja je povremeno raspremim,otvorim prozore,provetrim,ali od stvari ništa ne pomeram,kao da čekam da će se moj otac jednoga dana vratiti u tu kucu
Uskoro ce se napuniti 6 godina kako nas je napustio nasmoj dobri otac i 3 ipo godine od moje dobre majke. Oca sam negovala godinu ipo dana i onda nastavila sa majkom koja je bila jedva pokretna i „sto“ dijagnoza.Zadnju nedelju njenog zivota sam provela sa njom. Kako sam ustala i videla da joj nije dobro i pozvala hitnu i otisli za njom u bolnicu gde je i preminula posle par dana, u toj kuci sve stoji kao i tog 27.marta 2021. Ja prosto nemam snage da udjem u tu kucu. Danima se odlucujem da odem i sve sredim.Posteljinu iz koje sam ustala tog dana da operem, pobacam ulje, secer,so, brasno…ali ne mogu. I njihova garderoba sva stoji 😓
Nije u redu…. Bez obzira da li je u pitanju strah ili tuga… To su vaši roditelji koji su vas voleli, odgajili, odškolovali,žrtvovali se za vas… Ovako ignorišete njihovu muku i trud, njihov život…skupite snage…nije lako…povedite nekog sa sobom, ko će vam pomoći da se isplačete i pomirite sa činjenicom da su preminuli. Pozdrav od ❤️
Ne razumes, ocigledno! Mislim.