Na slavnoj novčanici s nasmešenim rudarom iz bivše Jugoslavije ne nalazi se, kako mnogi misle, fotografija rudara Alije Sirotanovića, rekordera bivše države u otkopavanju uglja, već Arifa Heralića, Roma iz Zenice. On je obeležio vreme uspona i nade u postratnoj Jugoslaviji, a Sirotanović period sumraka blagostanja koji je nagovestio krvave 1990-te, piše Hayat.ba.
Heralić je bio livac, radnik na visokoj peći, čiji je život obeležilo niz tragedija. U Zenicu je došao iz Maglaja, gde su tokom Drugog svetskog rata ustaše ubile pedesetak članova njegove porodice, a oca i braću ispred njegovih očiju. Heralić je živeo skromno u zeničkom naselju Crkvice. Imao je dvanaestoro dece, ali samo njih sedmoro preživelo je do školskog uzrasta.
Zbog teškog života i brojnih tragedija Heralić se odao alkoholu, a umro je 1971. godine u teškoj bedi. Fotograf beogradske Borbe ovekovječio je njegov lik koji se prvo nalazio na novčanici od 1.000 jugoslovenskih dinara, a kasnije zbog denominacije i redizajna na novčanici od deset dinara i trebalo je da simbolizuje srećnog i zadovoljnog radnika u mladoj jugoslovenskoj industriji, sve ono što on nikada nije bio.
Stan je ustupio onima koji nisu imali smeštaj
Rudar u ugljenokopu Kreka, Sirotanović, 1935. godine iskopao je u jednoj smeni 17 tona uglja te je tako navodno nadmašio Rusa Alekseja Stahanova, koji je tada bio nedostižni rudarski uzor. Iako je ovo neformalno takmičenje bilo aktuelno u vreme najžešćeg sukoba između Tita i Staljina, Alijin lik je završio na novčanici od 20.000 dinara tek 1987. godine. Ali, ubrzo je povučena zbog monetarne reforme Ante Markovića.
Heralićev lik bio je puno poznatiji, ali su anegdote iz Sirotanovićevog života bile mnogo vedrije i primerenije svrsi političke propagande, pa je to uzrok zašto se njih dvojica često mešaju. Jedna od njegovih najpoznatijih anegdota je ona kada se, navodno, tokom Titove posete rudniku „požalio“ na uslove rada rečima: „Meni treba veća lopata da bih bolje radio“. Iako je on radio s pneumatskom bušilicom, a ne lopatom, legenda kaže da je Alija sebi iskovao lopatu duplo veću od ostalih te je tako nastavio da obara rekorde.
On je odbio ponuđeni stan u Brezi i ustupio ga onima koji nisu imali osigurani smeštaj, a kada je od Tita kao poklon dobio „auto po želji“, odabrao je fiću. O njemu i danas njegovi potomci radio pričaju. „Kad je umro Tito, deda je plakao tri dana“, rekla je njegova unuka u intervjuu zagrebačkoj Areni.
Danas jedna ulica u Brezi nosi Sirotanovićevo ime, a u krugu rudnika stoji njegova bista. Umro je 1990. godine, opet simbolično, u vreme kad je nestajala i država u čijoj je bajci bio jedan od najpoznatijih heroja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nemate drugi posao nego samo izmišljate
Ali Zglobmi Skoce zaboravljas ili ne mozes da pojmis takvu situaciju, u kojoj se prihvata i tezak,eksploatisuci posao zbog neophodne zarade..a sindikati ne rade svoj posao na zalost jer njihova svrha je borba za radnicka prava .
Potpisujem komentar
Sad to više nije bitno, ti likovi su smešni i neshvatljivi ovim generacijama
Danas je svaki pošteni radnik „Sirotanović“, trebali bi svi da dobiju svoju bronzanu bistu.Za ove što su još uvek živi, veću lopatu u glavu zato što su pristali da rade za minimalac i još uvek trpe mobing stranih profitera uz svesrdnu pomoć našeg dragog režima koji nas lagano sahranjuje.