Tamna strana empatije je nešto o čemu se retko kada govori. Ipak, ona postoji i može da otruje život empatama. Evo i kako.
Empatija – je sposobnost da čovek postavi sebe na mesto druge osobe i razume njene misli i osećanja. Empata je osoba koja ima sposobnost da rezonira na različitim nivoima sa drugim ljudima; zahvaljujući tome može tačno da oseti njihovo emocionalno stanje.
Još uvek je nepoznato kako se ova sposobnost razvila kod empata, ali mnogi veruju da je urođena i da se prenosi preko DNK.
Kako to funkcioniše? Sve u svetu je u rezonanci sa energijom. Veruje se da su empate u stanju da osete promene koje se dešavaju u energiji oko njih.
Po pravilu, empate se doživljavaju kao ljudi, koji nisu ravnodušni prema osećanjima drugih; to su odgovorne, brižne, osetljive i milosrdne duše. Zbog toga, sigurno ćete biti iznenađeni kada saznate da empate imaju i tamnu stranu.
Mnogi ljudi očekuju od empata podršku i instrukcije. To takođe znači da empata vidi u svetu mnogo više stvari nego mi. To može da izazove probleme u različitim oblastima njihovog života.
Tamna strana empatije
Oni ne mogu da upravljaju svojim emocijama
Možda mislite da empata pošto je dobro upućen u emocije zbog toga lako može da se nosi sa svojim emocijama. Međutim, istina je da se empata stalno bori da drži svoje emocije pod kontrolom. Oni toliko jasno osećaju tuđe emocije, naročito tugu, da ponekad mogu pod njihovim uticajem da padnu u depresiju.
Njima je teško da razlikuju svoje emocije od emocija drugih ljudi, i da nađu empate sa kojima bi mogli da podele svoje misli.
Susret sa negativnom energijom dovodi ih do iscrpljenosti
Empate su primorani da imaju posla sa ogromnom količinom informacija zbog svoje osetljivosti na energije. S obzirom na to, oni mogu da se osećaju depresivno i izuzetno umorno kada pokušavaju da shvate šta se dešava.
Posebno su osetljivi na negativnu energiju, i ona ih veoma frustrira. Kada je sve što mogu da osete – negativno, oni se brzo umaraju.
Njih iskorišćavaju
Pošto su empate duše koje veruju, koji uvek veruju u dobrotu, njih često koriste manje savesni ljudi. Empate su po prirodi velikodušni i dobri. Time mogu privući one koji samo uzimaju ne davajući ništa zauzvrat.
Kada empata sazna da je bio obmanut, on može pasti u duboku depresiju.
Oni zanemaruju sebe
Pošto empate vole da daju drugima, više nego da dobijaju, često zanemaruju sopstveno blagostanje, uključujući i stanje uma i tela. Empate se veoma umore od stresa i preživljavanja, tako da lako mogu zaboraviti da se brinu o sebi.
Teško im je da se zaljube
Pošto su empate previše osetljive na nasilje u svetu, veoma im je teško da u potpunosti veruju nekome. Oni ne otkrivaju svoje srce, jer se plaše da će ih povrediti.
Ne mogu da dozvole sebi da se ozbiljno zaljube, jer misle da ne mogu da se nose sa velikim strastima.
Često im se čini da nose teško breme
Empate su nesebični ljudi, na koje se svakodnevno obruši velika količina senzorskih informacija. Oni misle da moraju da pomognu ljudima, ali to je veliki teret, jer ne mogu pomoći svima koje sreću na svom putu.
Ipak, bez obzira koliko da im je teško, oni će se ipak truditi da rešavaju tuđe probleme, kako ne bi dozvoli čoveku da padne.
Zaključak
Empate moraju da shvate da ne mogu da reše sve probleme u svetu. Da ne bi tamna strana empatije zavladala njihovim životima, oni moraju da prestanu da daju svoju energiju svima koje susreću na svom putu, piše Bebamur.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
e, baš se smilovao… da ode
Problem je što se međi ljudima veruje da su empatija isto što i samilost. Ako znamo dobro razliku između ova dva stanja/stava osobe lako se da sagledati da je jedino samilost ta koja pojedincu daje ispravan stav i odnos prema ljudima. Iz pozicije samilosti prilazimo samo onoj osobi da pružimo neki vrstu pomoći, što od nas ne iziskuje da se prema toj osobi i otvaramo za njen tok negativnih energija. Osoba koja ume proceniti kome prići i pomoći a koga ostaviti samog da se nosi sa svojim problmima jer su oni kao takvi neophodni toj osobi da bi duhovno sazrevala i ne ponavlja svoje grešeke po datom pitanju. Ljudi koji veruju da je dobro i pozitivno prilaziti drugima sa pozicije empatije izražavaju samo svoju duhovnu nedovoljnu sazrelost i nedovoljno proživljenih iskustava. Osoba koja izgleda spolja hladnijom prema patnjama drugima ali izuzetno procenjuje kome da pruži pomoć je duhovno na višem stupnju razvijenosti od osobe koja veruje da je empatija nešto sa čime treba pristupati drugim ljudima. Empata tada kao da priđe sa svojim „cevima za protok energije“ i prikači se za izduvne otpadne gasove one druge osobe… Ipak, pre ili kasnije svako proživi ovo stanje i uz manje ili više proživljenij iskustava nauči da nadraste takvo stanje a da ostavi druge ljude da sami uče svoje lekcije pa sa time da sami i odgovornije pristupaju životu. To vam je kao da vozite auto autoputem i vidite da empata stane svakom autostoperu bez da se pita kome stvarno treba pomoć i na taj način često bude opljačkana. Ona druga osoba, koja praktikuje samilost procenjuje zdravo koga treba prihvatiti i dati mu vožnju.
zdravo srce