Od 2016. godine do danas Abul Bajandar imao je čak 25 operacija. Iako su pojedini mediji pre godinu i po dana pisali da je izlečen posle još jednog u nizu zahvata, lek za njegovu bolest do danas nije pronađen i 28-godišnjak iz Bangladeša sada preklinje da mu amputiraju ruke, jer više ne može da izdrži bolove.
U svetu poznat kao jedan od samo četiri registrirovane žive osobe sa retkom genetskim poremećajem zbog kog ih zovu „čovek drvo“, u poslednjem pokušaju da okonča agoniju poslao je apel celom svetu.
„Ne mogu više da trpim bolove. Ne mogu da spavam. Zamolio sam lekare da mi odseku šake kako bi mi bar malo olakšali“, preneli su svetski mediji njegov apel preko AFP-a.
Njegova bolest zove se epidermodysplasia verruciformis i manifestuje se, zbog urođenog genetskog stanja, kao ekstremna podložnost organizma na HPV, virus koji izaziva izrasline, a može dovesti, na primer, do raka grlića maternice, raka materice, perianalnog područja ili raka penisa.
Zbog toga što je humani papilomavirus prenosiv seksualnim odnosom, vrlo često se javljaju krajnje konzervativna pravila verskih organizacija koje se protive vakcinisanju devojčica protiv tog inače široko rasprostranjenog virusa.
I dok se organizam najvećeg dela čovečanstva barem do određene granice od HPV-a brani prirodnim mehanizmima cinka, kod osoba koje imaju epidermodysplasia verruciformis, virus uzrokuje nekontrolisano i sveopšte bujanje „divljeg tkiva“. Bajandaru su 2017. godine sa šaka i stopala odstranili čak pet kilograma izraslina.
Međutim, kako je urođeni genetski poremećaj kod njega ostao i dalje prisutan, bilo je samo pitanje vremena kad će mu se bolest vratiti. To se dogodilo u maju prošle godine. Bajandar, otac jednog deteta, u januaru je ponovno primljen u Bolnicu medicinskog fakulteta (DMC) u Daki, glavom gradu Bangladeša, ovaj put s izraslinama dugima oko deset centimetara.
Osim njega, danas su poznati još slučajevi 42-godišnjeg Palestinca Mohameda Talulija, koji je 2017. operisan u bolnici u Jerusalimu, 10-godišnje Sahane Katun, takođe iz Bangladeša, koja je bila prva ženska osoba kojoj je bolest dijagnostifikovana, i Cristhél Suyapa Martínez, petogodišnje devojčice iz Hondurasa, kojoj je bolest otkrivena prošle godine.
Svetski najpoznatiji ipak je bio Dede Kosvara iz Indonezije, koji je umro 2016. u 42. godini. O njemu su dokumentarce snimale i velike TV kuće poput Discoveryja, pa je tada svet saznao i za naziv bolesti po dvojcu medicinskih stručnjaka koji su je opisali još 1921. godine.
Dedea je zbog bolesti najpre morao da odustane od svog zanimanja – stolarstva, koje je obožavao. Kako je bolest napredovala, nije više bio u stanju ni da zarađuje za svoju porodicu i život mu se potpuno raspao. Jedan od njegovih lekara je posle Kosvarine smrti rekao da mu se život pretvorio u pakao.
„Klonuo je duhom. Bilo mu je izuzetno teško zbog brojnih uvreda kojima su ga ljudi iz okoline zasipali zbog abnormalnih izraslina“, kazao je lekar.
Na kraju više nije mogao ni sam da jede i brigu o njemu morala je da preuzme njegova sestra. Ona je, pak, pričala da Dede do kraja dana nije odustao od nade da će pronaći lek za njega. Međutim, u poslednjoj fazi bolesti koja zbog brojnih izraslina čini da koža liči na ekstremno grubu koru stabla, dobio je hepatitis i vremenom mu je otkazala jetra i preminuo je.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.