Mnogima nije nimalo lako da izađu na kraj čak ni s konstruktivnom kritikom, a kamoli s negativnim komentarom – dolazi do besa, ljutine, automatske odbrane, kao i do pada samopouzdanja. Takva reakcija, naročito kad se radi o padu samopouzdanja, mogla bi da se popravi uz malo vežbe.
Nije mali broj onih kojima samopouzdanje padne na nulu čim neko kaže nešto iole negativno na njihov račun, ili čak nešto što samo oni shvate kao negativno. A to, naravno, nije dobro, zaista smeta kada vam samopouzdanje u toj meri zavisi čak i od usputnih komentara. Srećom, moguće je izgraditi neku vrstu otpornosti na takve komentare – tako što ćete ih namerno izazivati.
Na šta mislimo? Na to da povremeno uradite nešto za šta znate da će izazvati neodobravanje. Ništa drastično, naravno; svakako da nećete namerno pregaziti nečiju mačku ili bilo šta slično. Recimo, možete da zakasnite nekom prilikom kada se ništa krupno neće desiti kao posledica. Ili da izostanete s nekog okupljanja na koje inače redovno idete. Nešto te vrste. I onda pogledajte šta će se desiti.
Hoće li oni koji su vas očekivali biti nezadovoljni? Svakako. Hoće li vas zamrzeti, prestati da se viđaju sa vama? Neće. Možete da napravite grešku, i vama drage osobe će vas i dalje voleti, neće im ta jedna greška upropastiti mišljenje o vama. Jedna greška, pa i nekoliko grešaka, ne čine vas ništarijom niti bezvrednom osobom.
Ne kažemo da takve "ispade" treba da pravite svaki čas, ali možete ponekad, onda kad vam je potrebno da se uverite da se vaš svet neće srušiti zbog toga što nekad omanete, da nećete zbog toga biti proglašeni bezvrednom osobom i odbačeni. Čak i ako dobijete negativan komentar, oni kojima je stalo do vas i dalje će vas voleti – a nećete valjda svoju vrednost procenjivati prema komentarima zlobnika koji svakome nađu manu i samo su mane i greške u stanju da primete.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Dragi moji, kojima, kao i meni, fali samopouzdanja, ništa bolje ne uliva samopouzdanje kao hrabrost da budemo ono sto zaista jesmo uprkos okolnostima i neistomišljenicima, i sa druge strane spremnost da se nosimo sa životnim promenama. Naučiti postavljati granice svojim bližnjim i ne praviti od sebe servis za usluživanje niti rešavanje tuđih problema. Ako se to NE izgovori odlučnim i istovremeno smirenim i ljubaznim tonom, niko vas neće moći proglasiti čudnim i ljutim zato što više ne zadovoljavate pespogovorno potrebe drugih. Mislim da se više ceni i voli žena i prijateljica koja nije uvek dostupna, bar ne onda kada mora malo misliti i na sebe: odmoriti se, zabaviti, rekreirati i sl. Isto, kada učinimo prvi veliki korak u nečemu, bio to kurs ikebane ili odlazak u crkvu nedeljom, umesto samo na Božić, dobijemo neverovatnu dozu samopostovanja. Da ne spominjem drastičnije zahvate tipa novog posla ili partnera. Razumem žene koje žive pored sistematskih gazitelja njihovih ega, i sama sam, nažalost, prolazila kroz to. Takvi se baš specijalizuju da piju krv žrtvama koje ne umeju da se odbrane. Savetujem im da stisnu petlju i polako, ali siguro, prvo iz pete izvuku mrvice samopouzdanja u odbranu vlastitog integriteta dok se sa druge strane duhovno razvijaju kroz molitvu, psihoterapiju i razumevanje sveta i samog sebe dok dovoljno ne osnaže da tiranina ili izbace is sopstvenog života, ili ga bar postave na svoje mesto da duva uz vetar trazeći novu žrtvu na kojoj će se lečiti. Verujte da izlaz postoji, onda kada ga tražimo i verujemo u pozitivan ishod. A za to je, pre svega, zaslužna vera u Boga. S ljubavlju i poštovanjem, Sirena
Mene samo samo zanima kako reci „ne“ ljudima oko sebe. Ja svima udovoljavam svaki dan, a meni niko i ne mogu da odu sa mnom na običnu utakmicu…
Kada smo već kod samopouzdanja, bilo bi dobro da napišete kako da zadržimo samopouzdanje u blizini osobe koja nam sistematski ruši ego, a npr. ne možemo da je izbegnemo, usled raznoraznih okolnosti.
Uh, kako je meni to potrebno…
Ne vidim razlog zašto bi neko ikada činio ovako nešto.
U pravu ste, povremena vježba samopouzdanja je neophodna, a to se dosta uspješno postiže povremenom terapijom malih, krtkih ispada koji ne ostavljaju neke drastične posljedice ni po koju stranu, a djelotvorni su jer daju osjećaj slobode iskaza sopstvenog bića, bez straha od mogućih opet posljedica kao što je kritika ili kakav zlonamijeran komentar.