Merenje subjektivnog nivoa sreće u zemljama širom sveta postalo je nešto poput međunarodnog sporta. Ljudi sa interesovanjem (i dozom ljubomore) gledaju na žitelje država poput Danske, koja je stalno na vrhu svetske rang-liste najsrećnijih ljudi. Istraživače je zanimalo kako se u ovim zemljama osećaju oni koji baš i nisu tako srećni.
Objavljivanje rezultata subjektivnog nivoa sreće dovelo je do toga da mnogi pomisle kako bi im život izgledao potpuno drugačije samo kada bi mogli da imaju uslove života kao Danci. Međutim, psihologe je zanimalo kako se osećaju oni koji se bore da pronađu ili održe sreću u moru (navodno) srećnih ljudi.
U novom istraživanju, koje su sproveli profesor Brok Bastijan sa Univerziteta u Melburnu i njegov tim, otkrili su da su ljudi u zemljama koje zauzimaju visoke pozicije na listi najsrećnijih, u većem riziku da razviju osećaj nezadovoljstva zbog društvenog pritiska da po svaku cenu budu srećni.
Dakle, život u srećnijim zemljama može biti dobar za mnoge, ali za neke to, na kraju, može da ima potpuno suprotan efekat.
Društveni pritisak
Profesor Bastijan i njegove kolege već godinama istražuju stalni društveni pritisak na ljude da moraju da imaju pozitivne emocije i da izbegavaju negativne.
Ovaj pritisak nam se prenosi i putem društvenih mreža, knjiga samopomoći i marketinških poruka. Na kraju ljudi razviju osećaj za to koje vrste emocija cene (ili ne cene) oni oko njih.
Da stvar bude čudnija, prethodna istraživanja su pokazala da su ljudi, što više trpe pritisak da se osećaju srećno, a ne tužno, skloniji depresiji.
Ova prethodna istraživanja rađena su među ispitanicima koji žive u Australiji ili Sjedinjenim Državama, a istraživači su želeli da otkriju da li se slični efekti mogu uočiti i u drugim zemljama.
Kako biti nesrećan u moru srećnih ljudi
U najnovijoj studiji, čiji rezultati su objavljeni u časopisu Scientific Reports, anketirane su 7.443 osobe iz 40 zemalja. Odgovarali su na pitanja o svom emocionalnom blagostanju, zadovoljstvu životom (kognitivno blagostanje) i pritužbama na raspoloženje (kliničko blagostanje). Zatim su ovi podaci upoređeni sa njihovom percepcijom društvenog pritiska da se osećaju pozitivno.
Rezultati su potvrdili prethodne nalaze. Širom sveta, kada ljudi navode da osećaju pritisak da budu srećni i izbegavaju tugu, u većem su riziku da dožive probleme mentalnog zdravlja.
Odnosno, manje su zadovoljni svojim životom, imaju više negativnih, a manje pozitivnih emocija, skloniji su depresiji, anksioznosti i stresu.
Ovaj globalni uzorak omogućio je istraživačima da odu i korak dalje i ispitaju da li postoje razlike u ovom odnosu između zemalja. Postoje li neke zemlje u kojima je ova veza posebno jaka i, ako jeste, zašto?
Nije uniforman problem
Naučnici su uzeli podatke iz Svetskog indeksa sreće, koje je sakupio Galup, što im je omogućilo da utvrde kako ukupna sreća jedne nacije, a samim tim i društveni pritisak na pojedince da budu srećni, može uticati na individualnu dobrobit pojedinca.
Otkrili smo da se odnos zaista promenio i bio je jači u zemljama koje su se bolje rangirale na Svetskom indeksu sreće. Odnosno, u zemljama kao što je Danska, društveni pritisak koji su neki ljudi osećali direktno je predviđao loše mentalno zdravlje.
To ne znači da ljudi u proseku nisu srećniji u tim zemljama – očigledno jesu – ali da za one koji već osećaju veliki pritisak da se isto osećaju, život u srećnijim zemljama može dovesti do većeg osećanja nezadovoljstva svojim životom.
Zašto bi to mogao da bude slučaj?
Naravno, znaci sreće drugih nisu ograničeni na eksplicitno izražavanje sreće, već su takođe, evidentni u drugim suptilnijim pokazateljima, kao što je više društvenih kontakata ili angažovanje u prijatnim aktivnostima. Ovi signali imaju tendenciju da budu jači u srećnijim zemljama, pojačavajući efekte društvenih očekivanja.
U ovim zemljama osećaj sreće se lako može posmatrati kao očekivana norma. Ovo povećava društveni pritisak koji ljudi osećaju da se pridržavaju ove norme i pogoršava posledice za one koji to ne uspeju da postignu.
Šta je rešenje?
Na ličnom nivou, osećanje i izražavanje sreće je dobra stvar, ali, kao što su druga istraživanja pokazala, ponekad je dobro biti osetljiv na to kako naše izražavanje pozitivnih emocija može uticati na druge.
Iako je dobro unositi dobro raspoloženje i sreću u naše interakcije, takođe je dobro znati kada da to ublažimo – kako ne bismo povredili one koji možda ne dele našu radost u istom trenutku.
U širem smislu, možda je vreme da ponovo razmislimo o tome kako merimo nacionalno blagostanje. Već znamo da životno blagostanje nije samo pozitivna emocija, već i dobro reagovanje na negativne emocije, pronalaženje vrednosti u nelagodnosti i fokusiranje na druge faktore kao što su značenje i međuljudski odnosi.
Možda je vreme da se zemlje rangiraju ne samo po tome koliko su srećne, već i po tome koliko su bezbedne i otvorene za čitav niz ljudskih iskustava, zaključuje profesor Bastijan.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Izgleda da je usko povezano koliko su bezbjedne i otvorene neke zemlje za život ljudi sa osjećajem njihove lične (ne)sreće u takvim „nesretnim“ sredinama; baš kao što je i pritisak u „srećnim“ sredinama za srećnim ličnim osjećajem i odagnavanjem kakve tuge među sretnima.