Elizabeta: zlatno doba

J. T. 21. decembar 2007. 00:00

Žanr: drama, istorijski
Trajanje: 114 min.
Premisa: Žena. Ratnik. Kraljica.

Glavne uloge:	Kejt Blanšet (Cate Blanchett), Klajv Oven (Clive Owen), Džefri Raš (Geoffrey Rush), Samanta Morton (Samantha Morton)
Scenario:	Vilijam Nikolson (William Nicholson), Majkl Hirst (Michael Hirst)
Režija:	Šekar Kapur (Shekhar Kapur)

SINOPSIS
Godina je 1585, Elizabeta Prva (Blanšet) vlada Engleskom skoro tri decenije, ali još uvek je suočena s pretnjom tronu i mogućom izdajom. Preko kanala duva vetar fundamentalističkog katolicizma koji razara Evropu, a čije otelotvorenje predstavlja španski kralj, Filip Drugi (Žordi Molja). Mračni i zlobni kralj je rešen da s trona zbaci „protestantske jeretike“ i Englesku vrati u red zemalja koje slave Rimokatoličku crkvu.
Dok se sprema za rat i odbranu kraljevstva, Elizabeta se bori i s obavezom da ispuni kraljevske dužnosti prema zemlji, jer je u ljubavi s Rolijem – običnim čovekom, s kojim ne sme da bude. U nemogućnosti da ide za svojom strašću, Elizabeta nalaže svojoj omiljenoj dvoranki, Bes (Abi Korniš), da se sprijatelji s njim i drži ga u blizini. Time što je izabrala Bes kao svoju zamenu primorana je da napravi težak izbor između toga da bude žena ili kraljica.
I dok Elizabeta ucrtava svoj put u inostranstvu, njen verni savetnik, ser Frensis Volsingam (Raš), nastavlja da rukovodi njenim dvorom kod kuće – i njenom kampanjom da učvrsti apsolutnu moć. Kroz složenu mrežu špijuna Volsingam otkriva zaveru čiji je cilj ubistvo koje bi moglo da uruši tron. Međutim, dok demaskira izdajice, među kojima je možda i njena rođaka Meri Stjuart (Samanta Morton), on i ne znajući upravlja Englesku prema uništenju.
O FILMU
„Elizabeta: zlatno doba“ pripoveda uzbudljivu priču o jednom vremenu, priču o borbi jedne žene da kontroliše ljubav, uništi neprijatelje i obezbedi svoju poziciju, o ženi koja je postala omiljena ikona zapadnog sveta.
Film je režirao Šekar Kapur, po originalnom scenariju Vilijama Nikolsona („Gladijator“) i Majkla Hirsta („Elizabeta“). Filmski stvaraoci su okupili zvezde i vrsne umetnike koji su stajali iza kamere kako bi iznova osmislili bleštavi dvor Elizabete I (pored surovog svakodnevnog života u 16. veku). Iako su snimali u legendarnom Šeperton studiju blizu Londona, često su kao pozadinu ove epske drame koristili neka od najčuvenijih istorijskih mesta u Engleskoj.
Film „Elizabeta“ iz 1998. godine bio je hrabar poduhvat. Na početku je to bio art haus hit s dobrim pedigreom uz bravure tada zvezde u usponu, Kejt Blanšet, i sjajnu glumačku podelu, odlično pripovedanje i dobru produkciju. Međutim, vrlo brzo je postao internacionalni fenomen – nominovan za Oskara u sedam kategorija, za Bafta nagradu u 11 (dobio šest), a za Zlatni globus u tri kategorije.
Ohrabren velikim uspehom, pet godina kasnije tim zaključuje da je pravi trenutak da se piscima Majklu Hirstu i Vilijamu Nikolsonu da zadatak da napišu scenario za sledeći hit, film „Elizabeta: zlatno doba“. Novi deo se nastavlja deset godina nakon dešavanja u prvom filmu i pokriva slavne godine kraljičine vladavine. Na političkom nivou, film razotkriva njen konflikt s Filipom Drugim od Španije – vladarom katoličkog kraljevstva koje podržava crkva u Rimu i nemilosrdna inkvizicija. Filip II je tada bio najmoćniji čovek na svetu, posvećen katolicizmu i rešen da natera ceo svet da prigrli ovu veru, bez obzira na cenu.
Kada je 1558. godina Elizabeta došla na presto kao protestant, gotovo pola populacije u Engleskoj zadržalo je katoličku veru, ali ona je rešila da sve ljude posmatra kao svoje podanike, bez obzira na veroispovest. Smatrala je da su je ljudi voleli i da to dolazi prvo, pa tek onda vera. „Nemam želju da zavirujem u duše ljudi“, govorila je, što u osnovi znači: „Mislite šta hoćete, ali ponašajte se kao moji protestantski podanici“. Tokom svoje vladavine Elizabeta se pokazala kao veoma tolerantna prema katoličkim podanicima i stalno ih je branila. U osnovi, film govori i o verskoj toleranciji nasuprot fundamentalizma – temi koja je i danas aktuelna.
Na intimnijem nivou, „Zlatno doba“ ide dalje od političkog konflikta i Elizabetu Prvu posmatra kao ženu kroz njenu najveću romantičnu avanturu s pustolovom i vojnikom, ser Volterom Rolijem. U središtu priče je trougao – ona, Roli i njena najomiljenija dvoranka, Bes. Kraljica igra skupu partiju šaha s neodoljivim Rolijem i prelepom Bes.
Oficijelni sajt