Izvor života

J. T. 14. jul 2007. 00:00

Žanr: akcija, drama
Trajanje: 96 min.
Premisa: Šta bi bilo kada biste mogli da živite doveka?

Glavne uloge:	Hju Džekmen (Hugh Jackman), Rejčel Vajz (Rachel Weisz), Elen Berstin (Ellen Burstyn), Mark Margolis (Mark Margolis), Dona Marfi (Donna Murphy), Klif Kertis (Cliff Curtis), Šon Patrik Tomas (Sean Patrick Thomas)
Scenario:	Daren Aronofski (Darren Aronofsky), Ari Handel (Ari Handel)
Režija:	Daren Aronofski (Darren Aronofsky)

SINOPSIS
Odiseja o hiljadugodišnjoj borbi jednog čoveka da spase ženu koju voli. Njegovo epsko putovanje počinje u 16. veku u Španiji, gde konkvistador Tomas Kreo kreće u potragu za drvetom života, legendarnom biljkom za koju se veruje da može doneti večni život onome ko pije iz njenog korena. Kao savremeni naučnik Tomi Kreo, on očajnički pokušava da pronađe lek za rak koji ubija njegovu voljenu ženu Izabel. Putujući kroz svemir kao astronaut iz 26. veka, Tom počinje da shvata misterije života koje su ga zaokupljale više od jednog veka.
O FILMU
Novi film američkog reditelja Darena Aronofskog premijerno je prikazan u okviru takmičarskog programa 63. filmskog festivala u Veneciji prošle godine. Daren Aronofski privukao je pažnju javnosti svojim prethodnim filmovima – „Pi“ („Pi“, 1998) i „Rekvijem za san“ („Requiem for a Dream“, 2000). Scenario za ovaj film, koji obuhvata tri povezane priče, takođe je napisao Aronofski. Glavne uloge tumače Hju Džekmen i dobitnica Oskara, Rejčel Vajz, inače, supruga Darena Aronofskog. U filmu igra i Elen Berstin.
Početkom 2002. godine Aronofski je obezbedio budžet od 75 miliona dolara za ovaj film i pokušao da ga snimi s Bredom Pitom i Kejt Blanšet u glavnim ulogama. Ubrzo se odustalo od projekta zbog kreativnih nesuglasica između Aronofskog i Pita. Kasnije je Aronofski snimio ovaj film s budžetom od 35 miliona dolara.
U poslednjoj priči ovog filma imamo priliku da vidimo Džekmena bez ijedne dlake na glavi i grudima. Naime, glumac je morao kompletno da se izdepilira za potrebe filma.
Aronofski je odbio da koristi kompjutersku animaciju u filmu. Umesto toga, odlučio je da za specijalne efekte koristi mikrofotografiju hemijskih reakcija na malim petri šoljama. On je rekao da bi kompjuterska animacija skrenula pažnju s bezvremenosti filma, a njegov primarni cilj bio je da se film odupre testu vremena.
O REŽISERU
Daren Aronofski (reditelj)
Reputaciju „inteligentnog reditelja“ stekao je filmom „Pi“ iz 1998. godine. Diplomirao je na Odseku za animaciju na Harvardu. Njegov diplomski film donosi mu priznanja širom sveta; za njega je dobio i nagradu Američkog filmskog instituta u kategoriji najboljeg reditelja. Filmom „Rekvijem za san“ iz 2000. godine oduševio je kritičare širom sveta.
O GLUMCIMA
Hju Džekmen (Tomas/Tomi/Tom Kreo)
Nedavno smo ga gledali kao Logana/Volverina u filmu „Iks-men: poslednje uporište“, trećem delu ovog serijala. U Americi je prvi put glumio u filmu „X-Men“, a nakon toga u filmovima „Neko kao ti“, „Šifra: sabljarka“ i „Kejt i Leopold“. Džekmen se pojavio i u drugom delu serijala „X-Men – X-2“. Posle toga glumio je u blokbasteru „Van Helsing“. Na prošlogodišnjoj Sinemaniji gledali smo ga u filmu „Prestiž“.

Rejčel Vajz (Izabel/Izi Kreo)
Pažnju britanske publike privukla je posle uloge u mini-seriji „Scarlet and Black“ (1993), u kojoj joj je partner bio Juan Mekgregor. Sledeće godine dobija priznanja za ulogu u pozorišnoj predstavi „Design of Living“ pored Ruperta Evereta. Godine 1996. debituje na filmu u dve veoma različite uloge – „Ukradena lepota“ Bernarda Bertolučija i „Lančana reakcija“ Endrua Dejvisa.
Prvu glavnu ulogu dobija godinu dana kasnije (1997) u drami „Swept From the Sea“. Na pozorišnu scenu se vraća ulogom u drami Tenesija Vilijamsa „Suddenly, Last Summer“. Godine 1999. igra u filmu „Mumija“ pored Brendana Frejzera, a ovu ulogu ponavlja i u nastavku „Povratak mumije“.
Dve sledeće veće uloge ove glumice povezane su s odvojenom saradnjom s braćom Fajns. S Ralfom Fajnsom igra u filmu „Sunshine“, a s Džozefom Fajnsom u ratnoj drami „Neprijatelj pred vratima“. U njenu filmografiju ulaze i filmovi: „Sve o dečaku“ („About a Boy“), „Laka lova“ („Confidence“), „Odbegli porotnik“ („Runaway Jury“), „Envy“, „Konstantin“ („Constantine“). Oskara dobija za sporednu ulogu u filmu „Brižni baštovan“ („The Constant Gardener“, 2005).

Elen Berstin (dr Lilijan Gazeti)
Proslavila se ulogom u filmu „Poslednja bioskopska predstava“ (1971), za koju je nominovana za Zlatni globus i nagradu Oskar. Ona je prva žena u istoriji kinematografije koja je iste godine osvojila nagradu Toni i nagradu Američke akademije za pozorišni komad.
Elen je nominovana za Oskara za još pet svojih filmova: „Poslednji šou“, „Isterivač đavola“, „U isto vreme sledeće godine“, „Uskrsnuće“ i 1999. godine za „Rekvijem za san“. Rad s poznatim režiserima, od Martina Skorsezea do Darena Aronofskog obezbedio joj je zavidnu filmografiju: „Alisa u zemlji čuda“, „Kralj Marvin Gardena“, „Hari i Tonto“, „Providens“, „Strastveni san“, „Dva puta u životu“, „Cimeri“, „Klub bebisiterki“, „Zardi“, „Hodajući preko Egipta“ i „Uzvišene tajne Ja-Ja sestrinstva“.
Za televizijsku rolu u filmu „Narod protiv Žana Harisa“ dobila je nagradu Emi. Berstinova je i prva žena koja je izabrana za predsednicu Udruženja glumaca i umetničkog direktora studija. Godine 2000. dobila je nagradu za životno delo na Filmskom festivalu u Bostonu.
Oficijelni sajt
The Fountain (2006)
Na DVD-u: jun 2007. godine

Slični tekstovi