Potera za sreć(k)om

Krstarica 5. oktobar 2005. 00:00

Žanr: komedija
Trajanje: 97 min.
Bonus: Svaka kupljena ulaznica je ujedno i srećka za veliku nagradnu igru!

Glavne uloge:	Slobodan – Boda Ninković, Gordan Kičić, Katarina Radivojević, Nikola Vujović, Milena Pavlović, Dragan Bjelogrlić, Dragoljub – Mićko Ljubičić, Dragan Nikolić, Srđan Todorović, Srđan Miletić, Isidora Minić, Svetislav – Bule Goncić, Milutin – Mima Karadžić, Hristos Savas, Despina Janopoulous, Mira Banjac, Aleksandros Katehis
Direktor fotografije:	Goran Volarević
Scenario:	Voja Žanetić, Milorad Milinković
Režija:	Milorad Milinković

SINOPSIS

U iznajmljenom stanu u Beogradu živi Srećko, koji uvek igra istu loto kombinaciju u nadi da će jednog dana osvojiti premiju. U njega je zaljubljena Višnja, lokalna prodavačica loto listića. Jedne večeri Srećko dobija premiju vrednu nekoliko miliona evra. Međutim, spletom nesrećnih okolnosti, dobitnički listić dospeva u ruke Žileta i Saleta, vlasnika lokalnog kafića. Nespremni za upravljanje tolikim novcem, oni s tiketom odlaze na Krf u nadi da će ih grčko ostrvo poslovno nadahnuti. Put Krfa, za tiketom, kreću i dva beogradska „kontroverzna biznismena“.

O FILMU

Film „Potera za srećkom“ ostvaren je u produkciji Intermedia network-a i MTS-a, režirao ga je Milorad Milinković („Mrtav „ladan“), koji je zajedno s Vojom Žanetićem (živ i zdrav) autor scenarija. Film je sniman tokom leta 2005. godine u Beogradu i na Krfu, a pomogli su ga Ministarstvo kulture vlade Republike Srbije, Dunav osiguranje, Telekom Srbija i Državna lutrija Srbije.

„Potera za srećkom“ je u tehničkom i produkcionom smislu prvi srpski film digitalne ere. Sniman je „HD“ tehnikom i potom prebačen na filmsku traku kako bi se „vrteo“ u domaćim bioskopima. Potpuno je spreman za emitovanje u digitalnim bioskopima (kakvi u Srbiji još uvek ne postoje, ali koji su budućnost svetskog bioskopskog filma), a troškovi proizvodnje takvih filmova u budućnosti mogli bi se pokriti zaradom ostvarenom od bioskopskih ulaznica čak i u Srbiji.

Stoga je povratak publike u bioskop jedan od prioriteta autora ovog projekta. „Potera za srećkom“ pojavljuje se u trenutku kada prodaja bioskopskih ulaznica u Srbiji beleži najslabije rezultate od vremena kada je „Đenka doneo ton film“. To je film koji gledaoca pretvara u nešto više od običnog posmatrača, a srpskoj kinematografiji daje novu nadu. Od svega toga je, međutim, važnije da li su Srećko i njegovo društvo našli pravu sreću, o čemu možemo da razgovaramo nakon što pogledate film.

O REŽISERU

Milorad Milinković (reditelj i scenarista)
Rođen je 1965. godine u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek režija. Studentski filmovi: „Underground“, „Odlazak“ i „Kakva omladina!“, a diplomski film „Satan Panonski“ postiže veliki uspeh i biva pozvan – kao jedini film iz bivše Jugoslavije – na Bijenale u Barseloni. Režirao je i više kratkih filmova. „Mrtav „ladan“ je njegov prvi dugometražni igrani film.

Režirao je TV serije „Rok dezerteri“, „Rokumenti“, „Paralelni svetovi“, „Kazneni prostor“ (dokumentarna serija), „Crni Gruja“, „Mrtav „ladan“, TV dramu „Balkanske impresije“, kao i seriju o rok bendu „Zabranjeno pušenje“.

Režirao je sledeće pozorišne predstave: „Happy night“, „Beogradske priče“, „Bilo jednom u Beogradu“, „Zigi, zvezdana prašina“ i „Ljubavnik“. Režirao je i preko 100 video spotova i jedan je od najcenjenijih režisera u toj oblasti.

O SCENARISTI

Voja Žanetić (scenarista)
Rođen je 1963. godine u Beogradu. Studirao je Filozofski fakultet u Beogradu. Napisao je scenario za predstave Indeksovog radio-pozorišta: „Istočno od Rajha“, „Tamo daleko je sunce“ (s Dragoljubom S. Ljubičićem), „Brat i mir“, „Svet ili ništa“ (s Dragoljubom S. Ljubičićem), „Oproštajni koncert“ (s Dragoljubom S. Ljubičićem).

Pisao je kolumne za novine „Dnevni telegraf“, „Evropljanin“ i NIN. Autor je i knjige dečjih priča – „Bića o kojima malo znamo“. Dobitnik je nagrade „Branko Ćopić“ za satiru i „Nevenove“ nagrade za dečju književnost. Od 1992. godine bavi se advertajzingom u agencijama „Saatchi & Saatchi“ i „Ogylvi & Mother“. Bio je i advertajzing savetnik BKTV i „Hemofarma“, a od 1997. godine vlasnik je sopstvenog kreativnog studija. Suvlasnik je i direktor Advertajzing agencije „Mozaik“. Dobitnik je brojnih nagrada u toj oblasti.

O DIREKTORU FOTOGRAFIJE

Goran Volarević (direktor fotografije)
Rođen je 1967. godine u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu. Debitovao je ostvarenjem „Jasmina i rat“ u režiji Dinka Tucakovića. Filmografija: „The Rubber Soul Project“ (2004), „Poljupci“ i „Sivi kamion crvene boje“, za koji je nagrađen na Hercegnovskom festivalu 2005. godine.

O GLUMCIMA

Katarina Radivojević (Cica)
Rođena je 1979. godine u Beogradu. Već sa 11 godina dobila je prvu ulogu u filmu „Policajac s Petlovog brda“, od koga je kasnije napravljena TV serija koja se prikazivala dve godine. Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a ulogama u filmovima „Lavirint“, „Zona Zamfirova“, „Pljačka Trećeg Rajha“ postala je jedna od najpoznatijih mladih glumica. Takođe, igrala je i u filmu grčko-nemačke koprodukcije „Umri bolji, umri poslednji“ grčkog reditelja Vasilisa Bluimisa. U pozorištu je ostvarila uloge u predstavama „Komendijaši“ i „Dva viteza iz Verone“. Snimila je TV emisije „Lola“ i „Klasa 2002“, a radila je i nekoliko reklamnih kampanja.

Slobodan – Boda Ninković (Sale)
Rođen je 1956. godine u Smederevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1995. je stalni član u rangu prvaka drame Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je igrao u sledećim predstavama: „Bogojavljenska noć“, „Lažni car Šćepan Mali“, „Troil i Kresida“, „Bure baruta“, „Punjene tikvice“, „Supermarket“, „Galeb“, „Molijer – drugi život“. Gostovao je i u drugim pozorištima, gde je u od 1986. do danas učestvovao u pedesetak premijera: „Ozloglašena porodica“, „Dugo putovanje u Jevropu“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Mandragola“, „Laki komad“ i mnogi drugi.

Na filmu je ostvario zapažene uloge u 24 filma: „Braća po materi“, „Mi nismo anđeli“, „Mrtav „ladan“, „Made in YU“ (švedska produkcija), kao i TV serijama „Vuk Karadžić“, „Dome, slatki dome“, „Srećni ljudi“, „Lirika“ i „Kazneni prostor“.

Srđan Todorović (inspektor)
Rođen je u Beogradu 1965. godine. Završio je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jedno vreme se paralelno bavio glumom i muzikom (svirao bubnjeve u poznatom beogradskim bendovima Disciplina kičme i EKV). Jedan je od najtraženijih beogradskih mladih glumaca.

Glumio je u poznatim filmovima: „Ima ljubavi, nema ljubavi“, „Bal na vodi“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Oktoberfest“, „Već viđeno“, „Zaboravljeni“, „Kako je propao rokenrol“, „Mala“, „Crni bombarder“, „Mi nismo anđeli“, „Underground“, „Tri letnja dana“, „Crna mačka, beli mačor“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Apsolutnih 100“, „Mrtav „ladan“.

Milena Pavlović (Višnja)
Rođena je 1972. godine u Beogradu, gde je i završila Fakultet dramskih umetnosti. Pavlovićeva je svestrana glumica, jer su u njenoj karijeri u podjednakoj meri zastupljeni pozorište, film i televizija. Igrala je u filmskim komedijama Srđana Dragojevića „Mi nismo anđeli“ (I i II deo) i u filmovima: „Lepa sela lepo gore“, „Paket aranžman“, „Underground“, „Dezerter“ i „Država mrtvih“.

Stalni je član Beogradskog dramskog pozorišta. Predstave: „Čovek, zver i vrlina“, „Vreme čuda“, „Mišolovka“, „U poverenju“, „Arsenik i stare čipke“, „Rodoljupci“, „Privatni životi“ itd. Glumila je i u televizijskim dramama „Ivan“, „Provalnik“ i „Devojka s lampom“. Kao ćerka slavnog reditelja, i Milena se oprobala u tom poslu i režirala tri predstave: „Gospođica Julija“, „Pijanista“ i „Troje“.

Dragoljub Ljubičić Mićko (Vito)
Rođen je 1962. godine u Beogradu. Studirao je Pravni fakultet u Beogradu i paralelno se bavio marketingom, scenskim radom i muzikom. Od 1982. do 1985. bavio se muzikom u grupama „Petar i zli vuci“ i „Kapetan Belkanto“, a od 1984. godine je glumac i koscenarista u „Indeksovom radio-pozorištu“.

Godine 1985. postao je jedan od osnivača, a potom i direktor marketinške agencije „Tim talenata“. Na „Radio Pingvinu“ je imao autorsku emisiju „Kompleksna ličnost – Karabaćo Baćardi“. U režiji Želimira Žilnika glumio je naslovnu ulogu u filmu „Tito, po drugi put među Srbima“. Autor je knjige „Nacionalni park Srbija“.

Nikola Vujović (Srećko)
Rođen je 1979. godine u Valjevu i, kao što je slučaj s većinom njegovih kolega, nije ni sanjao da će upisati FDU iz prvog pokušaja. Međutim, to se dogodilo i nedavno je diplomirao u klasi Vladimira Jevtovića. Pružila mu se šansa da zaigra pored bardova domaćeg glumišta u predstavama „Cipele od kengurove kože“, „Mala ljubav za mene ili šta plaši Vinsenta Prajsa“, „Cvetovi zla“, „Mletački trgovac“. Otkriva da je imao malu, ali zapaženu ulogu u TV seriji „Kazneni prostor“. Igrao je u novom filmu Raše Andrića „Kad porastem, biću kengur“.

Dragan Bjelogrlić (Don)
Rođen je 1963. godine u Opovu. Dragan Bjelogrlić je na filmskom platnu prisutan veći deo svog života. Pred kamere je stao sa 15 godina i od tada odigrao veliki broj uloga. „Braća po materi“, „Kako je propao rokenrol“, „Zaboravljeni“, „Crni bombarder“, „Balkanska pravila“, „Nebeska udica“, „Nataša“ su filmovi po kojima ga pamti domaća publika.

Poslednjih godina Dragan Bjelogrlić se okušao i u ulozi producenta. Njegov prvenac – „Lepa sela lepo gore“, videlo je 800.000 ljudi, a osvojio je i desetak nagrada na međunarodnim festivalima. Sledeća dva – „Rane“ i „Rat uživo“, takođe su postigli znatan uspeh na blagajnama, kao i kod festivalskih žirija. Njegov poslednji producentski poduhvat – crna komedija Miloša Radovića „Mali svet“, već je ponela specijalnu nagradu žirija Filmskog festivala u Sarajevu i nagradu festivala u Novom Sadu. Iako je, pokazalo se, uspešan na oba plana, Dragan Bjelogrlić kaže da je pre svega glumac.

Gordan Kičić (Žile)
Rođen je u Beogradu 1977. godine, gde je i diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Igrao je u sledećim filmovima: „Do koske“, „Nebeska udica“, „Dorćol Menhetn“, „Rat uživo“, „Mehanizam“, „Ona voli Zvezdu“, „Mala noćna muzika“, „Lavirint“. U pozorištu je ostvario zapažene uloge u predstavama: „Ljubavno pismo“, „Bajka o caru i slavuju“, „Buba“.

Srđan Miletić (Sima Džaro)
Rođen je u Beogradu 1968. godine. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stalni je član ansambla pozorišta Atelje 212. Imao je angažman u pozorišnim predstavama: „Valjevska bolnica“, „Kolubarska bitka“, „U potrazi za Marselom Prustom“, „Kabare JDP-a“, „Hleb i so“, „Prestaće vetar“, „Ćelava pevačica“, „Novi svetski poredak“, „Bilo jednom u Beogradu“, „Lovac na jelene“, „Knjeginja od Foli Beržera“, „Vreme čuda“, „Građanin plemić“ i druge.

Ostvario je uloge u filmovima: „Rezervni oficir“, „Senke uspomena“, „Kad porastem, biću kengur“. Igrao je i u TV serijama: „Drugarica ministarka“, „Volim i ja nerandže no trpim (Crnogorci u Beogradu)“, „Kazneni prostor“, „Nikad izvini“, „Mile protiv tranzicije“, „Crni Gruja“. Dugogodišnji je voditelj i autor emisija na Radiju B92.

Isidora Minić (Vesna)
Rođena je 1973. godine u Beogradu, gde je završila Fakultet dramskih umetnosti. U pozorištu je ostvarila sledeće uloge: „Izbiračica“, „San letnje noći“, „Mizantrop“, „Škola za žene“, „Kneginja od Foli Beržera“, „Egzibicionista“, „Otac“, „Marija Stjuart“, „Divlji med“, „Porodične priče“, „Smrtonosna motoristika“, „Romeo i Julija, „Radovan Treći“, „Anđela“. U Podgorici je igrala u predstavama: „Elektra“ (Sterijina nagrada za glumu 2000), „Don Žuan se vraća iz rata“ i „Oblomov“. Glumila je u filmovima: „Lajanje na zvezde“, „Točkovi“, „Pljačka Trećeg Rajha“, „Balkanska braća“, a na televiziji u sledećim serijama: „Kazneni prostor“, „Crni Gruja“ i „Mile protiv tranzicije“.

Milutin – Mima Karadžić (Vukota)
Rođen je 1955. godine u Bijelom Polju. Igrao je u pozorišnim predstavama: „U cara Trojana kozje uši“, „Prosjačka opera“, „Kneginja od Foli Beržera“, „Samo vi ajte, a mi ćemo graktat i arlaukat“, „Mješoviti brak“, „Anđela“, „Frederik ili bulevar zločina“, „Tre sorele“.

Glumio je u filmovima: „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Davitelj protiv davitelja“, „Vojnici“, „Druga Žikina dinastija“, „Lepota poroka“, „Majstor i šampita“, „Hajde da se volimo“, „Oktoberfest“, „Slučaj Harms“, „Atoski vrtovi – preobraženje“, „Tesna koža 4“, „Policajac s Petlovog brda“, „Prokleta je Amerika“, „Tri karte za Holivud“, „Sve je za ljude“ i drugim.

Darko Tomović (Đole)
Rođen je 1963. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1989. godine u klasi profesora Vladimira Jeftovića. Stalno je zaposlen u Narodnom pozorištu u Beogradu. Glumio je u filmovima: „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Povratak lopova“, „Rat uživo“, „Lepa sela lepo gore“, „Elektra“ i mnogim drugim.

Ostvario je značajne uloge i u TV serijama: „Bolji život 2“, „Vuk Karadžić“, „Kazneni prostor“, „Sazvežđe belog duda“ i mnoge druge. Predstave: „Intimus“, „Tri sestre – sto godina posle“, „Sabirni centar“, „Hasanaginica“.

Vjera Mujović
Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Učestvovala je na mnogim domaćim i stranim festivalima. Na Festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi dobila je nagradu za nabolju glumicu. Pozorišne uloge: „La Venexiana“, „Devojke“, „Devojka i smrt“, „Kabare“, „Uspavana lepotica“, „Mačka u džaku“, „Čarobnjak iz Oza“, „Sveti Sava“, „In-out“, „Alisa u Zemlji čuda“, „San i slava“, „Snežna kraljica“, „Car Trojan“, „Oliver Tvist“, „Lolita“, „Tri musketara“, „Knjiga o džungli“, „Trn u oku Silvije Plat“, „Carev zatočenik“, „Princeza Anastazija“.

Filmske i TV uloge: „Bejbi Dol“, „Gidra“, „Vladimir i Kosara“, „Svet“, „Julija“, „Dva sata kvalitetnog programa“, „Imaginacije“, „Kolibas“, „Laku noć“, „Krovovi, bombe i Puškin“, „Le Biftec“, „Meda u velikoj plavoj kući“, „Mina“, „Rođen kao ratnik“.

Zorana Bećić
Rođena je 1981. u Sarajevu. Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Igrala je u filmovima: „Mala noćna muzika“ i „Dobre namere“ (TV film) i TV serijama „Mješoviti brak“ i „Šta mi spremaš“. Ostvarila je uloge u pozorišnim predstavama: „Komendijaši“, „Tašana“ – nagrada na Festivalu Borini dani, „Mačak u čizmama“ i „Frederik ili Bulevar zločina“.

Dragan Nikolić (Bos)
Rođen je u Beogradu 1943. godine. Apsolvent je Akademije za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Filmsku karijeru otpočinje glavnom ulogom u filmu „Kad budem mrtav i beo“, za koju je nagrađen na Festivalu u Puli 1968. godine. Glumačko sazrevanje s nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije donosi mu Oktobarsku nagradu grada Beograda za ulogu u filmu „Život je lep“. Glavne i veće uloge ostvario je u više od 30 filmova: „Horoskop“, „Bube u glavi“, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, „Mlad i zdrav kao ruža“, „Kičma“, „Nacionalna klasa“, „Ko to tamo peva“, „Banović Strahinja“ – Zlatna arena u Puli, „Nešto između“, „Balkan ekspres“. Glumio je i u televizijskim filmovima: „Otpisani“ i „Povratak otpisanih“. Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212 igra u drami „Na dnu“ i u „Majstoru i Margariti“.

Mira Banjac (baba)
Rođena je u Erdeviku 1929. godine. Pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu. Nastupala je u pozorištima u Sremskoj Mitrovici, Banjaluci i Novom Sadu, a od 1970. godine član je Ateljea 212 u Beogradu. Pored glume u pozorištu, za šta je dobila niz priznanja, igrala je i u nizu televizijskih drama i serija, kao i na filmovima: „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Majstori, majstori“, „Sjećaš li se Doli Bel?“, „Balkanski špijun“, „Lazar“, „Varljivo leto „68“, „Jagode u grlu“, „Lepota poroka“, „Za sada bez dobrog naslova“, „Dnevnik uvreda“, „Vukovar – jedna priča“, „Bure baruta“, „Do koske“, „Nož“, „Seljaci“. Dobitnica je dveju Sterijinih nagrada i Oktobarske nagrade Novog Sada.

Svetislav – Bule Goncić (gazda stana)
Rođen je 1960. u Kladovu. Prvi put je kročio u svet filma kada je imao samo deset godina. Sa Slavkom Štimcem igrao je u drami Branka Bauera „Zimovanje u Jakobsfeldu“. Ubrzo je upisao glumu na FDU i pri kraju studija dobio šansu da zaigra i u filmu Miloša Radivojevića „Živeti kao sav normalan svet“. Usledila su i ostvarenja: „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Šećerna vodica“, „Oktoberfest“, „Lager Niš“, „Hajde da se volimo“. Uporedo s filmovima, Bule je intenzivno snimao projekte i za televiziju, ali nije zapostavljao ni teatar. Pre nekoliko godina, iako je bio član Ateljea 212, prihvatio se funkcije upravnika jedinog muzičkog teatra kod nas – Pozorišta na Terazijama. Nedavno je ponovo sarađivao s Milošem Radivojevićem u filmu „Buđenje iz mrtvih“.

Savas Hristos (Spiros)
Reditelj, glumac i pisac, završio je Fakultet dramskih umetnosti, kao i Fakultet za režiju i scenario. U pozorišnoj karijeri bavio se najrazličitijim žanrovima, a najviše klasičnim i starim grčkim pozorištem. S grčkim Nacionalnim pozorištem putovao je širom sveta (SAD, Kanada, Italija, Bugarska, Južnoafrička Republika). Učestvovao je u više od 17 filmova, a na televiziji u više od 23 serije. Kao pisac, bavi se uglavnom starogrčkom dramom – preveo je sedam tragedija i šest komedija. Autor je ukupno šest dramskih dela, od kojih su dva dobila Nacionalnu pozorišnu nagradu Ministarstva kulture Grčke.

Despina Janopoulous (Katarina)
Rođena je u Solunu, gde je i završila Školu dramskih umetnosti, Pravni fakultet, kao i jedan od najpoznatijih kurseva glume (E.A.S.). Glumila je u nekoliko predstava („Pesma mrtvog brata“, „Čekajući Beketa“, „Čujem zvuk zvona“, „Kuća Fernande Albe“, „Tartif“, „Nisam ja“), kao i u predstavama za decu na Solunskoj pozorišnoj sceni. Igrala je glavnu ulogu u predstavi „Sreća Marule“ u Nacionalnom teatru severne Grčke. Takođe, učestvovala je u seriji „Plesati u tišini“, kao i u kratkometražnom filmu „Idemo opet“.

Aleksandros Katehis (predsednik opštine)
Rođen je u Bostonu, gde je i završio Fakultet za menadžment i Fakultet političkih nauka. Pored toga, završio je Višu školu dramskih umetnosti „Veakis“. U pozorištu je sarađivao s najpoznatijim grčkim rediteljima, ali i sa stranim rediteljima kao što su Peter Kirk i Tod Espirito. Već dve godine je član „Teseum“ ansambla Majkla Marmarinosa u predstavi „Poziv na ples“. Učestvovao je u mnogim filmovima, a najpoznatiji su „Wonderfilm“ i „Saglasnost karaktera“.

Premijera: 6. oktobar 2005. godine, Centar „Sava“ u 20.30 časova
U bioskopima: od 7. oktobra 2005.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.