Crveno oko na „Noćnom letu“
Reditelj Ves Krejven (Wes Craven), poznat po ostvarenjima „Strava u Ulici brestova“ i serijalu filmova „Vrisak“, u svom novom trileru – „Noćni let“, usvojio je suptilniji način za kreiranje napetosti i strave. „Ovo definitivno nije horor film – to je psihološki triler“, tvrdi reditelj. „Nema manijaka koji juri ljude mesarskim nožem i niko ne nosi masku – osim što se neko predstavlja kao jedna osoba, a na kraju se ispostavi da je neko totalno drugačiji. Uostalom, nikad ne znate pored koga ćete sedeti u avionu!“
Centralni deo priče, jedno univerzalno iskustvo, jeste ono na šta se na početku koncentrisao scenarista Karl Elsvort. „Avionom se voze svakakvi likovi. Dok sedimo i posmatramo ljude kako prilaze svojim sedištima, svi mislimo uglavnom isto: „kakav li je ovaj čovek“ ili „ne želim da ovaj sedne baš pored mene“.“ Priča je nastala iz toga i vrti se oko dva glavna lika. Liza je mlada poslovna žena koja dobro vlada svojim poslom, ali u toku leta polako kroz sitnice otkriva da ima užasnu tajnu i postaje veoma ranjiva kad joj se u avionu dogode neke stvari. Ona to veoma dobro krije, ali Džekson, koji sedi pored nje, dobro procenjuje karaktere.
Džekson je veoma zanimljiv lik – ima potpuno jednostavan pogled na svet. Ako biste mu dali neki posao, on bi ga bez razmišljanja izvršio. Ne bi se preterano udubljivao niti razmišljao. O sebi misli da je veoma iskren i pošten. On jednostavno tako funkcioniše i nekom to može da se sviđa ili da se ne sviđa, ali tako je.“
Jedna od najzapaženijih mladih zvezda u usponu, Rejčel Mekadams (Rachel McAdams), igra Lizu Rajsert. Odmah ju je privukao odnos Lize i Džeka. „Psihološka igra koja se odvija između ta dva lika u ograničenom prostoru je ono što me je najviše privuklo. Za mene je to bio ogroman glumački izazov – da moram da sedim kao talac na jednom mestu, a da niko drugi to ne sazna. Situacija je užasna. Ugroženi su život njenog oca i njen život, a ukoliko Džejsonu pomogne da uradi to što je naumio, postaće ubica isto koliko i on. Ona mora da nađe način da spase sebe i one koje voli.“
Rejčelin partner u filmu je irski glumac Silijan Marfi, koji je ulogu operativca u planiranom ubistvu, Džeksona Ripnera, odigrao sa savršenim tečnim američkim akcentom. „Ima očigledne konotacije u njegovom prezimenu, iako u principu ne delim likove na totalno dobre i totalno loše“, kaže Marfi. „On je profesionalac, plaćen je da obavi posao. Kako film teče, okolnosti se menjaju i on gubi kontrolu nad situacijom. Privlače me likovi koji se nalaze u ekstremnim situacijama, u kojima napetost dostiže vrhunac, a ovo je definitivno takva uloga. To je glumački scenario, skoro kao kamerna drama pisana za dva glumca koji nose ceo film dok sede na ta dva sedišta u avionu. Odmah me je privukao.“
Zanimljivo je da je Silijan i samu ulogu Džeksona pročitao u avionu u toku dugog leta iz Londona u Los Anđeles, dok je išao da se nađe s rediteljem Vesom Krejvenom, a prvi razgovor dogodio se upravo u kafeu na samom aerodromu. Snimanje filma je takođe počelo na aerodromu u Ontariju. Scenograf Brus Alan Miler i njegov tim potrudili su se da aerodrom izgleda isto kao međunarodni aerodrom u Dalasu, na kome film počinje. Zbog trenutnih mera bezbednosti koje ima svaki veći aerodrom, bilo je nemoguće snimati na nekom od većih aerodroma u zemlji.
„Nismo mogli da dobijemo dozvole na većini aerodroma, ali nam je Ontario dao ono što smo tražili za film“, kaže Miler. Avion na relaciji Dalas–Majami, u kome se dešava skoro ceo film, napravljen je u potpunosti u studiju. Zbog limitiranog prostora u pravom avionu, Miler i njegov tim konstruisali su avion koji odgovara boingu 767. „Istraživali smo mnoge različite avione – sa širokim trupom, s dugim trupom, s različitim razmeštajem sedišta, i odlučili smo se za boing 767, koji ima raspored 2-3-2. Nismo mogli da iznajmimo 767, pa smo uzeli delove različitih aviona i spojili ih. Sve smo napravili tako da liči na boing 767 – od dela za prtljag u samoj kabini do osvetljenja, sedišta i kuhinja.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.