Ernesto Če Gevara – ikona XX veka

Kratka hronologija života Ernesta Če Gevare, podstaknuta filmom „Dnevnik motocikliste“ Voltera Sejlsa.

1928.
Ernesto Gevara rođen je 14. juna u Rosariju, Argentina, kao prvo dete u porodici iz srednje klase.
1932.
Zbog Ernestove hronične astme porodica Gevara seli se iz Buenos Ajresa u Alta Graciju, banju u blizini Kordobe. Ova bolest sprečavala ga je da redovno ide u školu sve do devete godine života.
1948.
Izmenivši svoj prvobitni plan da studira mašinstvo, Ernesto se upisuje na Medicinski fakultet na Univerzitetu u Buenos Ajresu.
1950.
Ernesto kreće u obilazak severne Argentine na motociklu – put od 4.500 kilometara.
1951-52.
U oktobru 1951. Ernesto i njegov prijatelj Alberto Granado odlučuju da krenu na put po Južnoj Americi Albertovim motociklom (La Poderosa 2 – „moćni“). Granado je biohemičar, specijalista leprologije, čija su mlađa braća bila Ernestovi drugovi iz škole. Iz Kordobe kreću u decembru, odlazeći prvo u Buenos Ajres da se pozdrave sa Ernestovom porodicom. Avanture sa tog putovanja, koje je Ernesto zapisao tokom i posle puta, opisane su u knjizi objavljenoj kao „Beleške sa puta“ („Dnevnik motocikliste)“.

1953.
Ernesto stiče diplomu Medicinskog fakulteta i skoro odmah nakon toga kreće na novo putovanje po Latinskoj Americi, koje ga odvodi u Boliviju, Peru, Ekvador, Panamu, Kostariku i Gvatemalu. U Gvatemali upoznaje Antonija Lopeza, mladog revolucionara sa Kube. Zatiče se u Boliviji za vreme bolivijske revolucije. Ova putovanja opisana su u knjizi pod naslovom „Drugi put“ („Ponovo na putu“).
1954.
U Gvatemali postaje svedok svrgavanja demokratski izabrane vlade Jakoba Arbenza, čiji pad su potpomogle i snage iz Amerike. Tada su Ernestova politička uverenja duboko radikalizovana. Beži u Meksiko, gde stupa u kontakt sa grupom kubanskih revolucionara. U Meksiku se ženi Peruankom Hildom Gadea, sa kojom ima ćerku Hilditu.
1955.
Posle upoznavanja sa Fidelom Kastrom, prihvata da se pridruži grupi koja je bila organizovana za gerilski rat protiv Batistine diktature. Već tada dobija nadimak Če (uobičajen za Argentince na Kubi) i kao lekar vojne grupe isplovljava na jahti „Granma“ u novembru 1956. godine.

1956-58.
Ubrzo pokazuje izvanredne vojne sposobnosti i biva unapređen u rang komandira u julu 1957. U decembru 1958. predvodi pobunjeničku vojsku u odlučujućoj pobedi nad Batistinim snagama u Santa Klari, centralna Kuba.
1959.
U februaru Ernesta Če Gevaru proglašavaju kubanskim građaninom u znak priznanja za njegov veliki doprinos oslobođenju ostrva. Ženi se Aleidom Marč, sa kojom ima četvoro dece. U oktobru postaje direktor Industrijskog odseka pri Institutu agrarnih reformi (INRA), a u novembru je postavljen za predsednika Narodne banke Kube, gde – kao izraz prezira – potpisuje nove novčanice samo sa Če.

1960.
Predstavljajući revolucionarnu vladu, odlazi na dugo putovanje u Sovjetski Savez, Nemačku Demokratsku Republiku, Čehoslovačku, Kinu i Severnu Koreju i potpisuje nekoliko veoma bitnih ugovora o trgovini.
1961.
Postavljen je za predsedavajućeg novooformljenog Ministarstva industrije. U avgustu predvodi kubansku delegaciju u Organizaciji američkih država (OAS) u Punta del Este, Urugvaj, gde oštro kritikuje Alijansu za napredak američkog predsednika Kenedija.
1962.
Kubanske revolucionarne organizacije se udržuju i Če je izabran za direktora. Posećuje Sovjetski Savez po drugi put.
1963.
Putuje u Alžir, koji tek što je postao nezavistan od Francuske, pod vladom Ahmeda Ben Bele.
1964.
Pre dugog puta po Africi u decembru se obraća Generalnoj skupštini UN.

1965.
Predvodi internacionalnu misiju u Kongo kako bi podržao oslobodilački pokret Patrisa Lumumbe. U decembru se vraća na Kubu da bi se u tajnosti pripremio za novu misiju u Boliviji.
1966.
U novembru inkognito stiže u Boliviju.
1967.
U aprilu je deo njegove gerilske grupe odsečen od glavnine. Tu sedamnaestoricu gerilaca sačekali su u zasedi 8. oktobra, a Če je ranjen i uhvaćen. Sledećeg dana ubijaju ga bolivijske trupe po instrukcijama iz Vašingtona. Njegovi ostaci sahranjeni su u neoznačenom grobu zajedno sa telima nekoliko drugih gerilaca. Taj datum – 8. oktobar, slavi se kao Dan herojske gerile na Kubi.
1997.
U Boliviji pronalaze ostatke čuvenog Če Gevare i vraćaju ih na Kubu, gde su položeni u memorijalnu grobnicu u Santa Klari.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.