Kusturičin „Na mlečnom putu“ na Danima Beograda u Moskvi

Moskovska publika imala je večeras priliku da, u okviru Dana Beograda u tom gradu, pogleda film „Na mlečnom putu“, a njegov autor, proslavljeni reditelj Emir Kusturica kaže da je važno da se dva grada druže u svakom pogledu, a naročtio da se institucionalizuje kulturna veza i bliskost koja je evidentna i koja se, kaže, može negirati.

Kako kaže, kulturna saradnja Srbije i Rusije je zapravo kao da se govori jedno te isto, zato što su izvori tih kulutra lako uočljivi, ne samo po sličnosti jezika nego i po bliskosti onoga što je ispisano u našim istorijama, po sklonostima, kulturi i nauci.

„Rusija je bila na pragu da krene u svemir pred Oktobarsku revoluciju, pa je ta revolucija omela ne samo taj projekat, nego i mnoge druge, a što se Srbije tiče ona je dokazala da je taj naučni duh najbolje otelotvoren u Nikoli Tesli, i ne samo u njegovom delu već i u mnogim drugim“, rekao je Kusturica, koji je prisustvovao svečanosti pre projekcije.

Posle prikazivanja filma „Na mlečnom putu“ u Rusiji, Kusturica navodi da je film prošao skoro čitav svet, te da je ostalo da „obiđe“ Francusku, Španiju i Japan, dok u Kini ima ogrimnu distribuciju.

„To je film koji je iznenadio i mene, zato što je jednostavnošću priče i načina na koji je napravljen, posle dužeg i vrlo teškog perioda, ishod onakav kakav film može samo da poželi, u vremenu kad se ne prave više takvi filmovi“, kazao je reditelj.

Prikazivanje filma „Na mlečnom putu“, deo je kulturnog programa kojim se srpska prestonica predstavlja u Moskvi, a na svečanosti neposredno pre projekcije, predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević poručio je da upravo kultura spaja ljude, otvara gvozdena vrata i služi da se bolje razumemo i upoznamo i nastavimo da negujemo vekovne veze između dva naroda.

Nikodijević je dodao ad su srpska i ruska kultura, a posebno kinematografija, neraskidivo povezane naročito zbog uticaja ruskih umetnika koji su živeli i stvarali u Beogradu između dva svetska rata.

„Često to kažu i moskovski umetnici, da nas treći narodi doživljavaju kao jedno i ne mogu da razlikuju našu kinematografiju od ruske“, naveo je on.

Nikodijević je rekao da sa ponosom možemo da kažemo da je Beograd filmska prestonica sveta, jer ima dva Beograđanina, najveće žive svetske reditelje – Emira Kusturicu i, odnedavno počasnog građanina Beograda, Nikitu Mihalkova.

„Ovo je bila prilika da se zahvalimo i Emiru na sjajnoj enegiji i trudu koju ulaže kroz čitavu karijeru da bi Srbiju predstavio u drugačijem svetlu, ali i Mihalkovu za neiscrpnu borbu za istinu, da se sazna o dešavanjima na Balkanu i istinu o Srbima i našoj tragediji koju smo preživeli poslednjih 30 godina“, naznačio je predsednik beogradske skupštine.

On je istakao da Beograd i Srbija dobija nesebičnu podršku od Moskve i Rusije kada je reč o kulturi i podsetio da je najveći pokrovitelj izgradnje Hhrama svetog Save upravo Rusija i predsendik Vladimir Putin.

„Duboke su veze između država i gradova, ali i među dva naroda. Toplina i dobrodošlica koju smo doživeli ovde, retko gde može da se doživi i naši domaćini će u uvek imati našu podršku“, rekao je Nikodijević.

Tokom današnjeg, drugog dana manifestacije Dani Beograda u Moskvi, u centru glavnog grada Rusije otvoren je „Beogradski kutak“, kao i izložbe fotografija „Beograd – grad starih vremena“ i muzejska postavka „Nikola Tesla – duh, delo, vizija“.

Dani Beograda u Moskvi počeli su juče poslovnim forumom privrednika i traju još sutra.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.