Magija filma „Ključ tajni“
Reditelj filma „Ključ tajni“ („The Skeleton Key“) – Ijan Softli (Iain Softley), i njegov tim kreativaca i tehničara osmislili su scenografiju i atmosferu stvorenu za ovu priču, potpuno upotrebili maštu i tako stvorili sasvim nov svet zastrašujuće i egzotične lepote u Nju Orleansu i okolini.
„Volim da snimim film koji može samo ovde da se dogodi“, kaže Softli. „Želeo sam da stvorim atmosferu koja ima bogatu fotografiju, ali u isto vreme i pomalo otuđenu. Atmosfera samog mesta je ono što treba da zainteresuje i privuče publiku. Kejt radi u bolnici i njen posao je da olakša ljudima da umru. To je glavna tema filma i mislim da joj Nju Orleans u potpunosti odgovara, jer je to mesto bogate istorije u kojoj je mnogo toga umrlo i nestalo u prošlosti.“
U kreiranju mističnog sveta „Ključa tajni“, scenarista Kruger upotrebio je jedinstvenu vrstu magije, poznatiju kao hudu, koja se i dan-danas koristi u različite svrhe u pojedinim ruralnim krajevima sveta. U praksi, oni koji nisu poznavaoci vrlo lako pomešaju hudu s mnogo poznatijom vudu magijom, koju su Haićani doneli u Nju Orleans oko 1800. godine. Ta religija postala je toliko popularna da je Katolička crkva morala da ograniči sve nekatoličke obrede na teritoriju grada. Tada su sledbenici vudua premestili svoje obrede i okupljanja na Trg Kongo, danas Trg Luja Armstronga.
Kruger objašnjava: „Dok sam istraživao natprirodne stvari, naleteo sam na termin hudu, koji je u osnovi marički sistem narodnog magijskog verovanja. To nije religija u pravom smislu, iako je vudu zapadnoafričko-haićanska religija. Hudu je mnogo više svetovan i može da se inkorporira u mnoge religije – to je više kao veštičarenje: vradžbine, čini, magični napici. Doneli su ga robovi iz Afrike i pomešao se s američkim znanjem iz oblasti botanike, evropskim hrišćanstvom i jevrejskim paganskim verovanjima. Stvorila se mešavina iz koje je nastala jedinstvena američka narodska magija – mešavina više verovanja.“
Bez mnogo nameštanja, kuća koja je dom svih tajni – Felisiti plantaža, i sama ima svoju mračnu priču. Smeštena je u selo Vakeri na imanju „St. Džejms“, a izgradio ju je davne 1847. najbogatiji čovek u selu – Valkur Arni, koji je želeo da to bude miraz njegovoj ćerki Felisiti. Druga ćerka dobila je drugo imanje. Nakon građanskog rata, oba imanja dobila su druge vlasnike.
Bela kuća u grčkom stilu, koja se prva pojavljuje u filmu, potpuno oslikava stari južnjački stil. Producent Majkl Šarnberg otkriva kako su stigli do nje. „Kuća se zove Felisti po svojoj prvoj vlasnici. Čim smo je ugledali, znao sam da je to ono što želimo. Uzviknuo sam: „Zaustavite kola. To je to! Stigli smo!“ Klejton je preskočio ogradu i uputio se ka vlasnicima, koji su, na naše veliko iznenađenje, odmah pristali. Kasnije su nam rekli da su razne filmske ekipe pokušavale da je dobiju proteklih 25 godina.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.