Pantelić: U vreme Festa, pod A je film, sve ostalo pod B

Početak 45. Festa se približava, a njegov umetnički direktor Jugoslav Pantelić ističe da filmski izuzetnu edukativnu publiku očekuju „biseri“ koje ne sme propustiti, filmovi koji, svejedno da li dolaze iz Južne Amerike, Azije ili sa severa Evrope, tretiraju probleme koji se tiču i nas.

„Velika je odgovornost napraviti selekciju za Fest. To nije lak posao, jer se izlazi pred filmski izuzetno edukovanu publiku, koja je edukovana, između ostalog, zhvaljujući upravo i ovom festivalu. U vreme Festa sve je pod B, a pod A je film“, naglasio je Pantelić u intervjuu Tanjugu i priznao da već priprema program 46. Festa pošto najbolja ostvarenja treba brzo zgrabiti.

Pantelić kaže da najveće interesovanje svakako vlada za filmove nominovane za nagradu Oskar, ponosan što se praktično sva ostvarenja koja su u trci za značajno priznanje Američke filmske akademije, nalaze u programu beogradskog festivala.

Ipak u noći dodele Oskara na programu u udarnom terminu Festa u Sava Centru biće prikazan film „Rađanje nacije“ Nejta Parkera, koji je, prema Pantelićevim rečima, izopšten iz pomenute trke iz razloga „koji se teško mogu okarakterisati kao filmski“.

Pantelić posebno preporučuje publici filmove iz glavnog takmičarskog programa koje je ocenio kao „filmske bisere“, a koje će mahom moći da pogledaju samo od 24. februara do 5. marta.

On je skrenuo pažnju na „Crni vetar“ Huseina Hasana Alija, sniman na teritoriji gde je „verovatno najgore živeti i stvarati u ovom trenutku, gde se stanovnici suočavaju sa zlodelima terorista ISIS-a“, a dobar deo ljudi koji će se gledaocima učiniti da su izuzetno dobri glumci, zapravo su naturšici, žrtve tog terora.

„Iz potpuno drugačijeg ugla film “Lajla M“ bavi se ovom pošašću našeg vremena i to iz ugla amsterdamske hipsterke koja zarad svoje želje da bude drugačija, a dobrim delom i pogrešnog odabira partnera, završi u logoru terorista“, kazao je Pantelić, dodavši da film mora da upućuje na bitne teme, edukuje, a to je zadatak i Festa kao „promotera kvalitetnih filmova iz čitavog sveta“.

Umetnički direktor Festa pomenuo je i ostvarenje „Noćni život“ Damjana Kozole (Slovenija/Makedonija/BiH) čija je tema šokirala slovenačku javnost, zatim dva hrvatska filma u glavnom programu – celovečernji debi talantovane Hane Jušić „Ne gledaj mi u tanjir“ i „Goran“ Nevia Marasovića, „atipičan film za naše prostore“.

„Zanimljivo mi je kako će publika reagovati na slovačko-češku produkciju “Učiteljica“ Jana Hrebejka, koja nas vraća u vreme socijalizma, plavih kecelja – zanimljiva tema koja se na jedan način čita u zemljama nekadašnjeg Istočnog bloka i socijalističkih država u koje je spadala i Jugoslavija, u odnosu na zemlje gde nije bilo tog društvenog uređenja. “(M)Učenik“ ruskog reditelja Kirila Serebrenjikova je malo ko očekivao iz te nacionalne kinematografije i mislim da će se lepo čitati i ovde“, rekao je Pantelić, skrenuvši pažnju i na ostvarenje „Oslobađanje Skoplja“ Danila i Radeta Šerbedžije.

Povodom nacionalne selekcije, koja je izazvala reakcije nakon objavljivanja, Pantelić kaže da je Fest pre tri godine prezueo na sebe ulogu „vršioca dužnosti nacionalnog festivala“, što zapravo nije.

„Srbija nema nacionalni festival i u želji da domaći film bude istaknut i pospešeno njegovo nastajanje, Fest se okrenuo programu “Srpski film“. Međutim Fest nema obavezu da prikazuje sve filmove koji su snimljeni u većinskoj srpskoj produkciji, niti sve filmove koje je finansirao Filmski centar Srbije ili koji su nastali bez sufinansiranja FCS-a“, rekao je on.

Pantelić je kazao da je kompetentna selekciona komisija – filmski kritičar Sandra Perović i reditelji Stevan Filipović i Nikola Ljuca, odabrala sedam filmova od 10 koliko ih maksimalno može biti u programu, čime su želeli da istaknu lošu situaciju u prošlogodišnjoj filmskoj produkciji u Srbiji.

On je naglasio da je problematično kada se nacionalni program Festa upotpunjuje filmovima koji su već imali bioskopski život, da je njegova ideja da se prikazuju samo premijerni filmovi, ali da je to „danak vremenu kada se nisu raspisivali konkursi FCS“.

„Uskoro će početi da stižu filmovi u znatno većoj meri nego što smo navikli zahvaljujući konkursima koje danas imamo, ali se treba strpiti ove i sledeće godine. Mislim da će već sledeće godine situacija biti bolja“, dodao je on.

Umetnički direktor Festa rekao je da vlada veliko interesovanje producenata i reditelja za Fest, da su odbili stotinu filmova iz čitavog sveta.

„Danas kada odete na sajt IMDB i kada pored slike reditelja, glumca, producenta vidite nagradu “Belgrade Film Festival, Belgrade Victor“, to mnogo vredi, to će uticati na producente i reditelje da se zainteresuju za festival i to se odražava na navalu i želju pre svega ljudi iz ove regije, koja ne podrazumeva samo bivše jugoslovenske zemlje, da im se film prikaže u glavnom takmičarskom programu ili bar u revijalnom“, istakao je Pantelić.

„Mi smo ođednom nešto što je izuzetno traženo i producenti su već posle Berlinskog filmskog festivala zainteresovani za pregovore oko Festa naredne godine“, dodao je Pentelić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.