Profesija: telohranitelj

Uvek su tu, spremni da, ako treba, za svog poslodavca polože i život. Opet, retko ih kad primećujemo, ne znamo im imena, niti bilo šta o njima – ko su, gde žive, koliko sati spavaju dnevno, imaju li porodice… Jedino što stvarno znamo o njima jeste da su neverovatno dobro plaćeni i da moraju da imaju dobre reflekse i čelične nerve. Reč je, naravno, o – telohraniteljima.

Jedan penzionisani bodyguard je, upravo zbog toga rešio da žeđ javnosti za informacijama o ovim ljudima koji, paradoksalno, premda su ceo radni vek uz poznate, slavne, bogate i moćne, čitav život provedu na margini, najzad pokuša da utoli i prikaže “u prvom licu”.

66-godišnji Britanac Alf Viver (Alf Weaver), koji je, između ostalih, čuvao i zvezde poput Beatles-a, Madone, Frenka Sinatre, Led Zeppelin, Boba Marlija, u svojoj sveže izdatoj knjizi “The First Rock’n’Roll Bodyguard” piše o svojim iskustvima sa zvezdama koje je štitio, ali i o mnogim sitnim stvarima, koje nam obično ne padaju na pamet isto kao što nam na pamet ne pada da su velike zvezde takođe ljudi od krvi i mesa, koji jedu, spavaju… i sve ostalo.

Viver je taj koji je, dok su Beatles preko televizije sve uveravali da “All You Need Is Love”, pazio da neko drugačijeg mišljenja ne pokuša, ipak, nešto nepromišljeno. On je bio među onima koji su obezbeđivali Rolling Stones na koncertu u londonskom Hajd parku. On je skrivao Maddie pod pokrivačem za psa na zadnjem sedištu automobila dok je bežala od nezajažljivih paparaca. On je taj koji je, tik ispred policije, upao u garderobu Boba Marlija i uspeo da sakrije drogu koja se tu nalazila. A posle dobro obavljenog posla, umelo je da se dogodi da u američkom baru znamenitog londonskog Savoy hotela podeli flašu Jack Daniels-a sa čuvenim Frenkom Sinatrom.

Njegov favorit je Frenk Sinatra: “Rad za njega je bilo nešto što samo možete da poželite. Doduše, ponekad, ako bi bio zbog nečega nervozan, umeo je da bude kao tempirana bomba. Umeo je da se ponašao kao najgori pijanac iz bara.” A za ubistvo Džona Lenona, 1980, kaže da je predstavljalo prelomni događaj u svetu šou-biznisa, koji je uneo strah u srca i misli mnogih: “Da bi neko nastradao potreban je samo trenutak nepromišljenosti. Pitajte Joko Ono. To što se dogodilo Džonu Lenonu tragično je. Njegovim ubistvom preokrenuo se i život svih muzičkih i filmskih zvezda.”

Viver je gotovo celu svoju karijeru proveo u Britaniji, izuzevši kratak period tokom šezdesetih, kada je bio u Los Anđelesu (tada je putovao sa pop grupom Monkees). Danas uživa u penzionerskim danima koje provodi u Kentu i razmišlja o vremenu koje je ostavio za sobom: “Ponekad se pitam nisam li imao udela u stvaranju čudovišta. Čudovišnog ‘sindroma’ telohranitelja. Zgrozim se kad vidim zvezde koje stižu u grad sa više telohranitelja nego pari gaća.”

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.