Usamljenost u doživljaju sveta mladih filmskih autora
Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“ već devet godina pruža priliku mladim stvaraocima iz čitavog sveta da predstave svoja ostvarenja i da uče u neposrednoj komunikaciji sa priznatim autorima, a kako ističe njegov osnivač Emir Kusturica, sa Mećavnika u „orbitu ozbiljnije sfere filma“ vinulo se pet reditelja.
Na konkurs 10. „Kustendorfa“, koji počinje danas, stiglo je blizu 500 filmova studenata i mladih autora iz čitavog sveta, a selektori Maja Kusturica, Svetolik Mića Zajc i Marko Milosavljević odabrali su 22 kratkometražna ostvarenja autora iz 19 zemalja, koji će se takmičiti za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.
„Teško je izneti opšti utisak o svim filmovima prijavljenim na konkurs zato što se oni međusobno veoma razlikuju po sadržaju, produkcionim okolnostima i sredstvima kojima se služe. Među 500 filmova bilo je i amaterskih produkcija snimanih kamerama mobilnih telefona, ali i velikih i skupih filmova sa brojnim lokacijama i masovnim scenama“, kažu Maja Kusturica i Milosavljević.
Na programu će biti 20 igranih i po jedan dokumentarni i animirani film, koji su se, prema rečima selektora, izdvojili po upečatljivom doživljaju sveta i veštini u korišćenju filmskih sredstava.
Kusturica i Milosavljević su primetili i da je usamljenost dominantno osećanje u doživljaju sveta mladih filmskih autora širom sveta, dok je u žanrovskom i tematskom smislu selekcija poprilično raznovrsna.
„Unutar selekcije postoje blokovi filmova za koje se može reći da su povezani. Na primer, ozbiljna komedija Džou Džou Lam “Otplutaj, otplovi“ ispituje pitanje ličnog identiteta u svetu u kom su globalne migracije činjenica. Globalne migracije su i uslovnost za dramu Alija Asgarija i Farnuš Samadi “Tišina“, koja kroz situaciju izbeglištva u stranoj zemlji i kulturi donosi ličnu i tragičnu priču“, kažu selektori.
Ima nekoliko filmova čija je inspiracija „onirička“, gde se materijalna stvarnost filmskih junaka zamenjuje drugačijim doživljajem sveta, kao što su „Celo nebo stane u oko mrtve krave“ Franciske Alegrije ili „Pre sna“ bugarskog reditelja Nikolaja Todorova gde filmski junaci materijalni svet menjaju magičnim svetom šume.
Film „Uznesenje“ portugalskog rezisera Pedra Peralte je film inspirisan religijskim motivima, ambiciozno zamisljen kao apokrifna priča iz života sveca, dok sa druge strane ostvarenje „Lulu“ u stvarnom životu polazi od aktivističkog pristupa i poznate teme o vršnjačkom nasilju, a postaje punokvrna drama o odrastanju, kombinujući pri tom igrane i animirane sekvence, ispričali su selektori.
Tema nasilja, navode dalje Kusturica i Milosavljević, sasvim je drugačije tretirana u filipinskom filmu „Sandra“, kao deo obreda prelaza i način za ostvarivanje bliskosti.
Mladi režiseri, prema rečima selektora, koriste uslovnosti klasične filmske estetike da ispričaju svoje priče, te tako film Saše Karanovića „Oj, Krajino“, izveden u jednom mizankadru, govori o poniženom radniku.
„Zanimljive su i kulturne specifičnosti. “Dadija“ je nepalski film koji tematizuje odustajanje od života na selu, temu koja nam je poznata, ali iz perspektive kulture drugačije od naše. Uzori na koje se mladi autori ugledaju su različiti. Ivan Bakrač se u filmu “Maleš“ istovremeno služi elementima kemp estetike i magijskog realizma“, primetili su oni.
Selektori su takođe zapazili da u odnosu na inostrane, filmovi srpskih autora streme društvenoj angažovanosti i tretmanu događaja iz novije istorije.
„Ipak, po temama, estetici i doživljaju sveta, filmovi naših autora su slični svetskim trendovima. Čini se da globalizacija obavlja svoje“, rekli su oni i dodali da će dva srpska filma svoju svetsku premijeru imati u takmičarskom program ovogodišnjeg „Kustendorfa“.
Kusturica i Milosavljević ističu da u idealnoj situaciji, mladi autori donose nove i neispričane priče, a češće oni pokazuju da je itekako moguće poznatim temama prići na nov način i da filmska umetnost upravo to omogućava.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.