U trendu

35. BITEF: O trupama i predstavama

Krstarica

  • Trupa „Les Ballets C. de la B.“ – Belgija:
    Spada među najznačajnije belgijske plesačke ansamble, kakvi su „Jan Fabre Co“, „Wandekeybus Co“, „Rosas“, „Needcompany“.
  • Predstava „Rien de Rien“:
    Naslov predstave je prvi stih poznate pesme Edith Piaf „Rien de rien, je ne regrette rien“ (Uopšte ne žalim, ništa ne žalim). Pozorište, čiji je osnivač Alain Platel dobio nagradu Pozorišne unije za 2000. godinu, dolazi sa predstavom svojih mladih stvaralaca. U stilu totalnog pozorišta, plesa, muzike i reči, predstava tretira sudbinu mladog Arapina između erosa i etosa našeg izazovnog vremena. Muzika u predstavi „Rien de Rien“ snažna je po svojoj jednostavnosti. Savremeni izraz koji se prožima, ide uporedo s drevnom tradicijom. Ovi komadi, napisani samo za violončelo, instrument koji nosi melodiju, van svake sumnje su bili teška vežba za njihove kompozitore.

  • Trupa „CZKD“ – Jugoslavija:
    Pozorište, ali i više od pozorišta: mesto novog mišljenja, novih vizuelnih doživljaja i mnogo čega drugog novog. Pozorište CZKD počelo je svoj veliki projekat „MODERNA, srpski nacionalni identitet u XX veku“.
  • Predstava „Bordel ratnika“:
    Multimedijalna predstava, na osnovu materijala Ivana Čolovića, sastavljena od političke kič poezije, govora i mišljenja poslednjih pedeset godina.

  • Trupa „EcNad Project Ltd“ – Singapur:
    „EcNad Project“ je osnovan 1996. godine, a od 1998. učvrstio se kao prva savremena igračka grupa sa stalnim ansamblom u Singapuru. „EcNad“ je ansambl čije se predstave zasnivaju na multidisciplinarnom pokretu i ubrajaju se u jedinstvenu vrstu multimedijskog scenskog oblika, koji dovodi u pitanje i sam pojam igre i izvođačkog prostora. „EcNad“, obrnuto napisana reč „dance“ (igra), označava duh istraživanja igre sa različitih stanovišta. Na BITEF-u gostuju dvema predstavama.
  • Predstava „Plutajuće ogledalo“:
    Predstava istražuje psihičko stanje stanovnika velikih gradova, koji su rastrgnuti između ništavnog postojanja i skrivenih želja. Inspirisana je imaginarnim doživljajem – nilski konj, nalik na kristal, uleteo je u koreografovo kupatilo.
  • Predstava „A-the-bird“:
    Ideja za „A-the-bird“ začela se 1993. godine. Sastoji se od, naizgled, nepovezanih misli: vizuelne forme koje poprimaju izgled ptica, teme čovečnosti, fantazija, nada, smisla za gubitak i unutrašnje snage.

  • Trupa „Dramski teatar Skopje“ – Makedonija:
    Dramski teatar u Skoplju je počeo sa radom 21. aprila 1946. godine lutkarskom predstavom „Roda Šiljan“, zasnovanom na narodnoj priči. Godine 1958. sa prvom „živom“ predstavom „Princ i prosjak“ Marka Tvena, nastalo je dečje-omladinsko pozorište. U Dramskom teatru, u poslednjih pedeset godina, izvođena su najpopularnija klasična i moderna dela stranih autora i premijere najznačajnijih makedonskih pozorišnih stvaralaca.
  • Predstava „Divlje meso“:
    Komad napisan u realističkom ključu Gorana Stefanovskog. Mladi Ace Popovski je dekonstruisao, stilizovao i izoštrio njegovu problematiku o makedonskoj tegobnoj sudbini na Balkanu. Delo je postalo aktuelnije nego što je pisac ikada mislio da će biti.

  • Trupa „Black Tent Theater“ – Japan:
    Trupa je osnovana 1968. godine i inicirala je raznovrsne aktivnosti, predstavljajući se kao repertoarsko i putujuće pozorište.
  • Predstava „Vojcek“:
    Japan je prošao gorke godine militarizma. Zato umetnicima te zemlje nije strana tragedija nesrećnog vojaka Georga Bihnera, naravno na japanski način.

  • Trupa „CZKD“ – Jugoslavija:
  • Predstava „Smert Uroša Petago 2001.“:
    Prva srpska tragedija, s početka XIX veka, prikazana kao smela misao mladog dramatičara i nova forma u najboljoj tradiciji modernizma.

  • Trupa „Theater Titanick“ – Nemačka:
    Godine 1990. umetnici iz Minstera i Lajpciga osnivaju istočno-zapadnu pozorišnu trupu „Teatar Titanik“. Posle prve predstave „Titanik“ – groteskne, ali spektakularne priče o tragediji najluksuznijeg broda na svetu, „Teatar Titanik“ ubrzo dobija mnoga međunarodna priznanja za taj spektakl na otvorenom prostoru. Trupa kombinuje elemente tradicionalnog evropskog pozorišta sa savremenim formama dramskog izraza.
  • Predstava „Insekt“:
    Najspektakularnija predstava 35. BITEF-a. Tema je invazija insekata. Ironija, voda, vatra i mašta.

  • Trupa „S. Berkoff Co“ – Velika Britanija:
    Stiven Berkof je jedan od najsvestranijih pozorišnih stvaralaca savremene Velike Britanije – glumac, reditelj, dramaturg, memoarista… Dramu i pantomimu je studirao u Londonu i Parizu. Godine 1968. je oformio „The London Theatre Group“ (LTG). Njihova prva profesionalna predstava je bila „In the Penal Colony“, adaptacija Kafkine pripovetke. Berkofov prvi originalni pozorišni komad „East“ izvela je LTG na Festivalu u Edinburgu 1975. godine. U druge značajne pozorišne komade Stivena Berkofa se ubrajaju i: „West“, „Decadence“, „Massage“, „Ritual in Blood“ i „Messiah“, sa kojom se prvi put pojavljuje pred beogradskom publikom.
  • Predstava „Mesija“:
    Isus Hrist Stivena Berkofa je slavna ličnost, potpuno svesna svoje harizmatične moći, ali je poročan, kao i običan čovek. I.H., kako su ga krstili njegovi učenici, shvata da gomili mora da pruži nešto od one stare religije ako hoće da nametne svoje prevratničke ideje. Zato, on organizuje svoje sopstveno razapinjanje – ali situacija se ne odvija po planu…

  • Trupa „New Moment/Ideas Campus“ – Beograd-Piran:
    Dragan Sakan, diplomirani psiholog, osnivač je škole kreativnog mišljenja „Ideas Campus“ i časopisa „New Moment“, sa kojim je zajedno i producent predstave „Čovek koji je zamenio svoju ženu za šešir“. Inicijator je mnogih projekata i jedan je od kreativnih direktora agencije Saatchi&Saatchi.
  • Predstava „Čovek koji je zamenio svoju ženu za šešir“:
    Opera jednog od najznačajnijih savremenih kompozitora Majkla Najmana, zasnovana je na studiji neurologa Olivera Saksa o oboljenju vizuelne agnozije. Kao scensko delo mnogo puta je izvođeno s različitim kamernim sastavima u Evropi, Americi, Australiji.

  • Trupa „Theatergroep Hollandia“ – Holandija:
    Osnovana je 1985. godine spajanjem dve lokalne pozorišne trupe, a danas je poznata u svetskim okvirima. Pozorišnu scenu vrlo često zamenjuju za farme, stovarišta, ribarnice, fudbalske stadione, napuštene staklenike ili prazne fabrike, hangare, crkve. Evropska pozorišna unija je tom ansamblu dodelila nagradu za novu pozorišnu realnost 1999. godine.
  • Predstava „Glasovi“:
    Sarkastični Pjer Paolo Pazolini ispitao je scensku nosivost govora savremenih japija. Poznati holandski glumac Jerom Willems, majstor transformacije, igra razne ličnosti, između ostalog i drugog pola, u pozorištu koje ima stalno angažovanog filozofa.

  • Trupe „Baltiskij dom“ i „Formalni teatar“ – Rusija:
  • Predstava „Škola za budale“:
    Istoimeni postmodernistički roman Saše Sokolova poslužio je peterburškom reditelju mlađe generacije Andreju Mogučijem da napravi predstavu koja je osvojila najviše nagrada i proglašena kao predstava sezone u Rusiji.

  • Trupa „Centre Dramatique National de Normandie“ – Francuska:
  • Predstave „Galeb“ i „Porodični krug za tri sestre“:
    Dekonstrukcija velikog Čehova zahvatila je ceo svet, pa i Francusku. Predstave „Galeb“ i „Porodični krug za tri sestre“ deo su pozorišnog triptiha sastavljenog od Čehovljevih dela „Ivanov“, „Galeb“ i „Tri sestre“, u kome predstava „Porodični krug za tri sestre“ povezuje „Ivanova“ i „Galeba“. To je krug igre za glumce i gledaoce zajedno. Ono što je reditelj Erik Lekaskad uradio sa Antonom Pavlovičem, smatra se jednim od najuspelijih i najsmelijih novih scenskih viđenja drame „Tri sestre“.

    Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.