Balkanska međa između propagande Rusije i Zapada (video)

Nakon što je moskovska publika plakala, a srpska navijala na premijeri filma „Balkanska međa“, britanski „Tajms“ je ocenio da ovaj film potkopava regionalni mir.

Ostvarenje u kojem su Srbi dobri, a Albanci loši momci, nastalo je posle nekoliko decenija u kojima su Srbi bili omiljeni negativci holivudskih filmova. Ima li razlike između ruskih i zapadnih ratnih filmova?

Film Balkanska međa je priča o ruskim vojnicima koji 1999. osvajaju prištinski aerodrom Slatinu, ispred nosa NATO trupa. Ova vojna akcija i danas predstavlja vojnu tajnu, a detalji nisu poznati široj javnosti.

Ivan Karl, bivši urednik filmskog programa RTS-a, kaže da je ovo ostvarenje poruka današnje Rusije onoj iz 1999. godine: „Žele da poruče – da je tadašnja Rusija bila jaka kao ova danas ne bi bilo NATO agresije ni bombardovanja i da je upravo taj događaj početak nove Rusije.“

Božidar Zečević, filmolog, smatra da je tematika ovog filma za Zapadu tabu: „Videli ste kako je reagovao londonski Tajms. Kao da si ga udario u najosetljiviji živac.“

Zapad je reagovao na Balkansku među, ali ovakvih reakcija nije bilo kada je Holivud kreirao filmove koji se bave ratovima na području bivše SFRJ, u kojima su Srbi bili loši momci.

Srbi negativci

1. Dobrodošli u Sarajevo – ratna priča u kojoj novinar i američka humanitarka iz Sarajeva pokušavaju da izvuku muslimansku devojčicu.

2. Lov na begunca je priča o novinaru koji pokušava da uhvati ratnog zločinca.

3. Mirotvorac – film u kojem Srbi žele da podmetnu atomsku bombu u zgradu Ujedinjenih nacija.

Ivan Karl podseća da je 90-tih godina, pored stvarnih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, vođen i medijski rat, koji su Srbi izgubili.

„Ti filmovi su bili pokušaj da se preko sredstava popularne kulture i masovne kulture opravda ono što je bila politika na ovim prostorima“.

U tu priču se u potpunosti uklopio i film Anđeline Džoli U zemlji krvi i meda o logoru u BiH, u kojem Srbi maltretiraju Muslimanke.

Ono što je zajedničko svim ovim filmovima i Balkanskoj međi je isuviše pojednostavljena podela uloga na dobre i loše. Nema tu mnogo mesta za ostale nijanse karakteristične za pravi život.

Zečević kaže da je reč o stereotipima na kojima se zasnivaju vesterni.

„To je filmski koren, žanr vestern koji se preporađao 50-ih, 60-ih, 70-ih u ratni film. Sve je to neovestern, gde postoji mitološka podela na dobro i zlo, dobre momke i zle i ta podela funkconiše“, objašnjava Zečević.

Vojnov objašnjava da reditelji u takvim ostvarenjima ne gube vreme da previše objasne porive dobra i zla.

„Zli su zli i nemaju nikakav razlog da to previše objasne, i takvi su. Dobri su dobri, jer su dobri ljudi koji pokušavaju da se bore za normalan život i to je to“, ističe Vojnov.

Anđelina Džoli je u filmu Zemlja krvi i meda izabrala da većinu uloga igraju glumci nepoznati široj zapadnoj javnosti.

Vojnov objašnjava da je to vrlo radikalan potez kada je reč o holivudskoj produkciji: „Ona bira lokalne glumce, što je odluka u ravni kao kada Mel Gibson izabere drevna plemena da glume u filmu Apokalipto.“

Rusi su za svoj ratni film izabrali poznate ruske i srpske glumce.

Zečević smatra da to doprinosi gledanosti filma.

„U Međi igra trenutno najpoznatiji glumac u Rusiji – Miloš Biković. On je glumačka ikona koja može da angažuje veliki broj gledalaca u Rusiji, a to je veliko tržište“, kaže Zečević.

Na izbor glumaca i scenario uticao je upravo Miloš Biković. Jedan od savetnika Anđeline Džoli u Zemlji krvi i meda bio je Vesli Klark.

No, ko kroz sedmu umetnost preko reditelja pokušava da pošalje i svoje političke poruke široj javnosti, najbolje govori uvid u finansijere filma: „Apsolutno iza filma Balkanska međa stoji država. Na špici piše Ministarstvo kulture Rusije. Anđelinu i fondacijom i savetovanjem i promocijom pomogla je fondacija Veslija Klarka, generala američke sile koja je bombardovala Jugoslaviju pod njegovom komandom.“

Projekciju Zemlje krvi i meda u Moskvi prekinuli su ruski desničari sa transparentima „zaustavite laži“. S druge strane, na premijeri Međe u Moskvi Rusi su plakali.

Prvenac Anđeline Džoli s ovacijama je dočekan u Sarajevu. U Republici Srpskoj nije ni prikazivan. Na projekcijama u Beogradu bilo je tek nekoliko desetina ljudi.

Legitimno je pitanje mogu li ovakvi filmovi uticati na one čiji miljenici nose uniforme negativaca.

„Propaganda je najefektnija kada se obraća onima koji su već pripremljeni na to i samo im nudi nove narative, nove slike i osnažuje njihov pogled na svet i pokreće ih na akciju“, smatra Vojnov.

Zečević smatra da jedan film kao što je Balkanska međa ne može mnogo toga da promeni.

„Možda se i pokoja duša preobrati. Ja ne računam na masovno preobraćenje Zapada, ali vodite računa, ovo je prvi pokušaj te vrste“, navodi Zečević.

Stvarni ili izmišljeni događaji, sa nerelanim i predimenzioniranim momentima krase sve ove filmove. Finansijskim i političkim interesima onih koje filmove finasiraju nije uvek najvažnija istina, svidelo se to gledaocima ili ne.

(Ana Manojlović, RTS)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.