Belgijska predstava iz Antverpena otvorila 56. BITEF

BEOGRAD – Belgijska predstava „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“ reditelja i koreografa Jana Martensa, trupe „GRIP“ i „Dance on ansambl“ iz Antverpena, otvorila je sinoć 56. BITEF u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu.

Predstava je izvedena nakon govora ruske pozorišne kritičarke i kustoskinje Marine Davidove.

Glavni program 56. Bitefa počeo je u petak sa selekcijom „Prolog“ na velikoj sceni Narodnog pozorišta izvođenjem predstave „(Nije) kraj sveta“ čuvene britanske rediteljke Kejti Mičel, prema tekstu engleske dramaturškinje Kris Buš, u produkciji pozorišta „Šaubine“ iz Berlina.

BITEF je zapravo i ranije krenuo, 20. septembra, uz početak jednog od svojih pratećih programa, a to je 10. izdanje „Cirkobalkana“ – Festivala savremenog cirkusa koji će se odvijati u cirkuskom šatoru do 1. oktobra u Luci Beograd.

Posle zapaženog uspeha na Avinjonskom festivalu 2021 (premijera je bila 18. jula 2021), plesni komad „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“ svoj neobiean i dugaeak naslov upućuje na višeslojan koncept autora i cele ekipe.

Sama koreografija, režija i pre svega dramaturgija predstave, zapravo koreodrame, zasnovana je na gradaciji, kombinovanju i razvoju niza pokušaja da se ostvari jedna nova koreografska ideja.

Ti pokušaji uz koncept belgijskog reditelja i koreografa Martensa, dobrim delom su bazirani na muzici, koja se neprestano ponavlja, na svoj način postaje i psihodelična, a u pitanju je instrumentalna kompozicija poljskog autora savremene ozbiljne muzike Henrika Mikolaja Goreckog.

Većim delom je ovo neverbalna predstava, igrački savremeni komad, tako da prema stilizaciji, formatu i žanru više odgovara selekciji Beogradskog festivala igre nego regularnom, standardnom programu BITEF-a.

Pozornica je bez scenografije, prisutan je minimalizam, i na početku kroz muzičku podlogu igra samo jedan izvođač, onda dolaze dva umetnika, i dalje se umnožavaju sa četiri, pet, osam plesača kroz nekoliko fragmenata koreodrame.

Kasnije jedna od umetnica na mikrofonu pripoveda šta oni kao kolektiv žele i čemu teže, a to su emocije, pravdoljubivost, nulta tolerancija, kliše, a hteli bi da ponude čistu nadu, solidarnost.

Na sceni je 17 plesača, koji su različitih godina (od 18 do 71), polova, porekla i profesionalne istorije.

Oni menjaju smer kretanja, vrte se ukrug, idu jedno prema drugom u tišini, u čitavom luku se šetaju duž cele scene, da bi u tom segmentu u grupi išli ka publici, okrenuti anfas, malo u profilu, zatim auditorijumu okreću leđa i odlaze ka dubini scene, i tako iznova.

Svih 17 umetnika prikazali su vrhunsku umetnost igre kroz teatar pokreta i pružili su neobičan spoj drame i plesa.

Verbalni delovi predstave su označeni u tri segmenta, celine, i tako je prvi bio pomenuti deo sa govorom izvođačice na mikrofonu, drugi se bazirao na ispisanom tekstu koji publika i čuje iz ofa, kao naraciju nevidljivog pripovedača, dok je treći deo samo ispisan rečima, bez čitanja, u muku i tišini.

Tako se, postepeno, fragmentarno, mozaički sklapao jedan pametan, topao i duhovit esej o savremenom plesu, koji spaja različita pitanja i stavove: ples kao fizički rad, značaj ličnosti plesača (njihove godine, izgled, obrazovanje), odnos tela i društvenog poretka.

Plesnom predstavom „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“ autor Jan Martens se prvi put okreće velikoj pozornici uz veoma atipičan baletski ansambl sastavljen od jedinstvenih ličnosti.

Plesači sve vreme tragaju za svojim glasom unutar plesa i van njega, jedan po jedan zauzimaju mesto na sceni, kao vežba osvajanja prostora bez zauzimanja tuđeg mesta pod reflektorima.

Muzika koja ih prati sastoji se od protestnih pesama raznih razdoblja – od navedenog Henrika Goreckog, preko Maksa Rouča i Ebi Linkoln do Kej Tempest.

Mladi reditelj i koreograf Jan Martens (38) iz Belgije studirao je na Plesnoj akademiji Fontis u Tilburgu i završio plesni program na Kraljevskom konzervatoriju Artisis u Antverpenu 2006. godine.

Njegov umetnički rad zasnovan je na verovanju da je svako telo u stanju da komunicira i da ima šta da kaže.

U okviru Glavnog programa 56. BITEF-a do 1. oktobra selekciju čine devet predstava iz Nemačke, Belgije, Meksika, Francuske, Srbije, Slovenije i Velike Britanije.

Predstave će biti odigrane na pozornicama Narodnog pozorišta, JDP-a, Luke Beograd, Bitef teatra, Centra za kulturnu dekontaminaciju, ali i na neobičnim prostorima – Istorijski muzej Srbije i Medicinski fakultet, (Amfiteatar Instituta za anatomiju).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.