Cenzura i mi

Čini se da su cenzure i zabrane pojedinih filmskih ostvarenja stare i koliko sama filmska industrija. Ako nam nekada nije bilo čudno što se pre više od pola veka nešto zabranjivalo, tj. nije tolerisalo kao čin autorske slobode – pomalo je frapantno što se danas, u 21. veku, opet susrećemo sa cenzurom, proterivanjem, puritanstvom, u čemu, kada se sagledaju neki podaci, prednjače katolička crkva i muslimanske zemlje. Najglasniji napadi koji su se dogodili u poslednje vreme bili su oni upućeni filmu "Da Vinčijev kod" i nastavku filmovanog štiva Dena Brauna "Anđeli i demoni", a ne treba zaboraviti ni "Stradanje Isusovo" u režiji Mela Gibsona.
Poslednji na udaru bio je osmostruki oskarovac "Milioner iz blata" britanskog reditelja Denija Bojla, protiv koga su se pobunila udruženja siromašnih. Kojih se još filmskih naslova možemo setiti a da ih znamo zbog toga što su podigli veliku prašinu ili su nam roditelji i institucije branili da ih pogledamo? Visoko kotiran na toj listi zabranjenih ostvarenja sigurno bi se našao film Stenlija Kubrika "Paklena pomorandža" (1971. godina), koji je, osim u Irskoj, Španiji, Južnoj Koreji, sam autor zabranio u Ujedinjenom Kraljevstvu! Dalo se očekivati i da će delo tada mladog Bernarda Bertolučija sa Marijom Šnajder i neprikosnovenim vladarom filmskog platna Marlonom Random, prvo biti izbačen iz njegove rodne Italije.
Zabrana za u to vreme opskurni "Poslednji tango u Parizu" (1973.godina) važila je, naravno, i u Portugalu, Južnoj Koreji, Singapuru… Pre ulaska u 21. vek, susret sa evropskom cenzurom imala je i vesela družina Montija Pajtona, čiji je film "Život Brajanov" bio zabranjen da se gleda u norveškim, novozelandskim, singapurskim i irskim bioskopima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.