Dva veka Gogolja (1)

Život i smrt Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, velikog ruskog pisca, isprepletani su u tajni. I posle dva veka od rođenja, njegova dela su i dalje voljena i rado čitana. U čast jubileja, širom Rusije organizuju se mnogobrojne svečanosti s podsećanjem na briljantnu umetničku zaostavštinu autora "Mrtvih duša", "Revizora" i "Ženidbe". U Novodevičjem manastiru, gde Goglj počiva, krajem leta biće postavljen novi veličanstveni spomenik. Dok se njegove knjige doštampavaju, prevode i iznova predstavljaju, najnovija ekranizacija "Tarasa Buljbe" (poznata je ona stara u kojoj je čuvenog Kozaka igrao Jul Briner), Gogoljeve poeme o ljubavi prema otadžbini, u režiji Vladimira Bortkoa, obara sve rekorde gledanosti. Svrstavajući ga među svetsku književnu elitu, Unesko je ovu godinu posvetio baš Gogolju.
U istorijskom muzeju u Moski otvorena je i izložba pod nazivom "Gogoljeva Rusija" sa kolekcijom ličnih stvari – svedocima piščeve epohe i života. Tu su knjige, suveniri, odeća i drugi predmeti koji otkrivaju ponešto o ovom velikom piscu. Gogoljevu smrt obeležio je, naime, još jedan bizaran presedan. Sahranjivan je dva puta! Prvi put na groblju u Danilovom manastiru, a drugi put, 1931. na Novodevičjem, po naredbi Staljina. Govorilo se da je Gogolj, kad su otvorili kovčeg, ležao licem okrenut prema zemlji. Spekulisalo se da je sahranjen živ, a da je iscrpljen od psihičkih i fizičkih bolova, upao u letargični san. Bilo je i onih koji su govorili da u kovčegu uopšte nije bilo glave…
Sve ovo samo su delići koji opisuju stvaraoca koji je u svojim delima kreirao svetove snivanog i košmarnog, čije rečenice iz kikota često prelaze u jecaj, sa junacima koji postepeno ulaze u mračne hodnike, tumarajući i saplićući se o sopstveni strah…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.