U trendu

Irvin Velš – Pisac pank generacije bez cenzure

BEOGRAD – Proslavljeni britanski književnik Irvin Velš bio je sinoć gost prve večeri 13. izdanja festivala “KROKODIL” koji je razgovor na sofi u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavija imao odmah nakon gostovanja svog kolege Hanifa Kurejšija.

Istaknuti autor kultnog romana “Trejnspoting”, od koga je kasnije nastao neprolazni film (1996) Denija Bojla, planirao je da dođe na ovaj književni festival prošle godine, ali je pandemija poremetila planove i odložila ih za bolja vremena.

Iako je i dalje na snazi nalet novog talasa Kovida-19, Velš je odlučio da dođe i budeo deo susreta pisaca i verne publike.

“Nikada nisam bio u vašoj zemlji i u ovim krajevima, tako da je ovo za mene bila u startu suviše dobra prilika da bih je propustio”, otkrio je škotski pisac.

Voditelje večeri Galeba Nikačevića i Mimu Simić veoma je zanimalo kako je došlo do toga da Velš pristane da dođe na “Krokodil”, jer je do susreta sa osnivačima festivala došlo veoma spontano.

Naime, pisac Vladimir Arsenijević i Milena Berić ispred ove manifestacije su sreli Velša jednom prilikom na aerodromu u Njujorku. Tamo su se upoznali, pozvali ga odmah da im gostuje na književnoj smotri, i on je istog trenutka pristao.

“Naravno, to sam ja. Zašto da ne? Volim da otkrivam nova mesta. A kako u Srbiji nisam bio, odmah mi se dopala ideja da i ovu zemlju istražim u životu”, iskren je pisac.

Irvin Velš je rođen u Edinburgu, koji predstavlja njegov književni svet, a stasavao je u siromašnim naseljima u Litu, Vest Piltonu i Mirhausu.
Prisetio se autor svog ranog detinjstva, kada je kao dečak šetao sa majkom i izjavio joj kako želi da ima svoju ledi – damu. Čim je to čuo njegov otac, odmah je dao komentar – “Imaćemo velikih problema sa ovim momkom”, što je zasmejalo publiku.

Kada je Velš stasavao, često su se objavljivali, kako kaže, po kvalitetu veoma loši romani, gde je tema bila samo nasilje, silovanje, sa likovima silovatelja u prvom planu, kao i neke romanse, laka literatura. Ništa od toga ga nije privlačilo i poželeo je sam da napiše neko delo.

Bio je veoma mlad dok je slušao razne istinite priče iz svog kraja, po kafanama i ulicama, i tako je postepeno sakupljao građu za svoj prvi roman, naravno – “Trejnspoting” (1993).

Muzika mu je pomagala da stvara, uz nju je dobijao inspiraciju, a u to doba uglavnom se prepuštao notama panka i rejva.

Rastao je u pank eri čuvene grupe “Sex Pistols”, gde je najviše bila prisutna radnička klasa.

“Trejnspoting” nije naišao na odobravanja stručnih lica, te je izuzeta sa najuže liste za književnu nagradu “Man Booker”, navodno jer je vređao ukus članova žirija.

Samo u Velikoj Britaniji roman je kupilo više od milion ljudi, a još veću popularnost je delo postiglo kada je snimljen film u kome su igrali Juan Mekgregor, Džoni Li Miler, Robert Karlajl i Keli Mekdonald.

Velš priznaje da je bio veoma iznenađen tolikim uspehom romana i kasnije filma, nije bio spreman za tako nešto, nije se nadao niti očekivao.

“Moj prvi roman, kao i kasnija dela su krenula od mojih raznih preispitivanja, gde uvek postavim sebi pitanje – zašto smo mi tu na ovom svetu i koja je naša svrha?”, objasnio je Velš.

Simbol vremena i te pank generacije koja konzumira drogu stvorio je brend zvani “Trejnspoting”, tako da je i pored drugih naslova (objavio je 12 romana i četiri zbirke proze), ipak ostao veran svojim likovima iz prvog dela, i nastavljao njihove sudbine.

ako je njegov roman “Porno” kao novo poglavlje avanture, adaptiran u film “T2: Trejnspoting” (2017), ponovo u režiji Denija Bojla. Drugi deo je okupio iste glumce, koji su tumačili već znane likove – Renton, Begbi, Sikboj i Spad. Film jeste bio uspešan, ali nije stekao kultni status kao prvi.

I taj roman je zasnovan na ličnom iskustvu urbane Škotske, koja je bila na neki način razorena periodom premijerke Margaret Tačer i zloupotrebom droga.

Ovaj svet je Velš nastavio da posećuje u svojim kasnijim romanima koji se delimično oslanjaju na univerzum “Trejnspotinga” (“Skagboys”, “The Blade Artist”, “A Decent Ride”).

Uspešni autor je ove noći, kao i njegov kolega Hanif Kurejši malo ranije, čitao deo svog poslednjeg romana koji nije preveden u Srbiji – “Dead Man’s Trousers” (2017) kao završni deo sage – trilogije o junacima svog prvenca.

Kako je otkrio, u romanu će jedan od važnih likova na kraju – umreti. Ipak, da ne kvari rasplet srpskim čitaocima koji će se tek susresti sa ovim naslovom, nije rekao o kom junaku se radi.

“Nije mi naročito žao što sam se oprostio od jednog od tih likova”, priznao je Velš, a voditelji su konstatovali da je on sa svim tim karakterima kroz svoje pisanje “živeo” decenijama.

“Ali, zato se drugima nije dopalo kako sam rešio radnju u romanu, tako da su me grdili, kritikovali, čak i psovali što taj lik umire. Na to se izgleda moram navići”, rekao je Velš.

U spomenutom romanu dominira dosta veliki broj psovki, vulgarnosti, eksplicitnih scena bez cenzure, kao uostalom u svim njegovim projektima.
Velš se dotakao kasnije i priče o porocima, gde mu tokom života narkotici nisu bili strani.

Autor je sada na mestu zvaničnog ambasadora Svetskog kupa beskućnika i živi u Majamiju.

Trenutno sarađuje na pisanju scenarija za dramsku TV seriju koja beleži razvoj elektronske muzike od kraja osamdesetih, jer mu je ta di-džej scena veoma bliska i privlačna.

Prema njegovim romanima su rađeni još neki dugometražni filmovi kao “Prljavština”, “Ekstazi”, dok je kao scenarista potpisao ostvarenja “11 veličanstvenih”, “Good Arrows”, kao i najnoviji “Creation Stories”. Od novih projekata u planu su mu i još dve TV serije – “Američki tabloid” i “Zločin”.

Nakon razgovora, Irvin Velš se družio sa mnogim čitaocima i potpisivao im primerke svojih romana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.