Izlazak iz godina koje su pojeli skakavci

U utorak 24. oktobra otvoren je 45. po redu Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Uvodnu besedu je održao predsednik SANU i rekao: „Bez preterivanja se može reći da je sudbina srpske knjige poistovećena sa sudbinom srpskog naroda u celini. Jedino je ona bila hrabra da premosti sve prepreke, domaši sve staze i bogaze, dojavi sve javke i saučesnički jatakuje u svim našim otporima i bunama…“. I tako dalje, i tako bliže, i sve u istom stilu. Gomila fraza, ispraznih reči, pozivanje na istoriju, pominjanje velikih seoba i nesreća. Stari običaj SANU i njenih predstavnika, žestoko kompromitovanih u „godinama koje su pojeli skakavci“. Naravno, na sajmu su bili prisutni i pripadnici Otpora, koji su, kako dolikuje, negodovali i izviždali akademika koji je godinama ćutao, što se moglo tumačiti i kao odobravanje ludila bivše vlasti. Vreme je za penziju.

Zaista, teško je govoriti o srpskoj kulturi, a zaobići politiku. Pustoš koja je ostala iza stare vlasti, zahteva promene i rasčišćavanje nagomilanih problema. Tako ovaj sajam obeležava i oštar sukob veće grupe pisaca i uprave Udruženja književnika Srbije. Jedan od „pobunjenih“ je i pisac Aleksandar Gatalica, kome je ovih dana pripala ugledna nagrada „Ivo Andrić“: „Već nedeljama mnogi pisci, i ja među njima, zahtevaju da se rukovodstvo našeg udruženja promeni. Razlozi za bunt i ogorčenje su sasvim jasni, pre svega mislim da ono treba da bude staleško i da se konačno odrekne zastarele uloge kolektivne svesti srpskog naroda. Nije red da pisci ostanu poslednji dekadenti i zabludeli romantičari koji jurišaju na vetrenjače, u trenutku kada i „intelektualne plavuše“ shvataju da živimo u nekom novom vremenu, gde tehnike apsane, opsade i nacionalnog patosa ne igraju, praktično, više nikakvu ulogu. Treba imati na umu da je rat u Jugoslaviji započeo u Fudbalskom savezu Jugoslavije i Savezu književnika Jugoslavije. To je teška optužba od koje ćemo se s mukom oprati. Ove jeseni, podvlačim samo ove jeseni, svet pita Srbiju da li će se uključivati u međunarodne tokove. Samo ove jeseni intelektualna Evropa očekuje da iz Srbije počnu da stižu dobri profesionalci i uticajne književne veličine, a ne nekakvi magovi, narodne vođe i partijski tribuni. Već naredne godine biće kasno!“.

Promena će sigurno biti, jer je nezadovoljstvo ogromno, a situacija „sazrela“. Još jedan razlog za veliko nezadovoljstvo pisaca je i neočekivani potez Radomira Andrića, potpredsednika udruženja koji se na nedavnim izborima kandidovao na listi JUL-a.

U vezi sa svim ovim pitanjima i problemima, promenama i nezadovoljstvom, je i najprodavanija knjiga ove godine: „Nacionalni park Srbija“, Dragoljuba Ljubičića, u izdanju „Kreativnog centra“. Knjiga je do sada prodata u 30.000 primeraka, i u dobroj meri i na jedan lucidan i humorom obojen način, objašnjava razloge našeg nezadovoljstva i sve ono što su Srbi preživeli u protekloj deceniji. Glavni junaci ovog humorističko-satiričnog dela su Goluždravi penzioner (Penzos vulgaris), Domaći kriminalac (Krimos Domestikus), Pokvareni političar (Smradus bescrupulosus), Vidovita proročica (Nostradama profitaria), Podmitljivi lekar (Primarius mitus), Markantni ulični diler (Devizus, devizus, devizus), Gradski seljak (Prostatus urbanus) i … Da ne nabrajamo dalje, verujemo da „ekipu“ dobro poznajete i da ste s njom imali bliske susrete nenormalne vrste. Knjiga je od početka godine doživela 6 izdanja i apsolutni je rekorder po broju prodatih primeraka.

I umalo da zaboravimo: ove godine, hvala Bogu, na Sajmu nema „remek-dela“ doktorke Mirjane Marković.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.