Jedanaest priča majstora epske fantastike
Kada se pojavila 1998. godine, zbirka pripovedaka epske fantastike "Legende", čiji je priređivač Robert Silverberg, bila je veličanstveno delo: jedanaest novih priča svetskih majstora epske fantastike. Ta zbirka je sada dostupna i našoj čitalačkoj publici, u prevodu Gorana Skrobonje, Aleksandra Milajića, Nikole Pajvančića i Igora Nedeljkovića; i dalje predstavlja veoma zanimljivu knjigu.
Nakon uvoda priređivača, sledi pravo blago ove knjige: jedanaest dobrih priča majstora fantastike, svaka iz sveta koji je svog autora proslavio, i svakoj priči prethodi objašnjenje priređivača, kako bi čitaoci kojima neki od tih serijala nije poznat imao osnovnu predstavu o svetu, likovima i događanjima. Prva priča na redu je "Sestrice Elurijske" Stivena Kinga, povezana sa njegovim čuvenim serijalom o Mračnoj kuli (ceo je preveden i kod nas), priča koja obrađuje period iz života revolveraša Rolanda pre nego što je počeo sam serijal. Sledeća priča je "More i sitne ribe" Terija Pračeta, humoristična priča o Disksvetu i o takmičenju među vešticama.
Treća priča je "Dug kostiju" Terija Gudkajnda, lepo napisana, emocijama nabijena, što naročito dobro deluje ukoliko niste čitali njegov serijal "Mač istine" i ne znate hoće li ugrožena deca preživeti ili će moćni čarobnjak morati da žrtvuje sopstveno dete nakon što je na užasan način izgubio suprugu. Četvrta priča pripada serijalu o Alvinu Tvorcu američkog autora Orsona Skota Karda, naslov joj je "Iskeženi čovek" i predstavlja simpatičnu pripovest kako o Alvinu, tako i o njegovom susretu sa Dejvijem Kroketom. Peta po redu je priča samog priređivača, Roberta Silverberga, "Sedmi hram", iz Madžipur serijala (ništa od tog serijala nije prevedeno kod nas; u pitanju je spoj naučne fantastike i epskog, a priča je sasvim razumljiva i bez poznavanja serijala).
Sledi priča "Vilin konjic" Ursule Legvin iz serijala o Zemljomorju, priča o devojci koja želi da se upiše u školu za čarobnjake koja prima isključivo muškarce, o nezgrapnoj devojci koja je mnogo više nego što bi se dalo zaključiti na prvi pogled, što će moćni i konzervativni čarobnjaci na svoje zaprepašćenje otkriti. Sedma priča po redu je "Čovek u plamenu" Tada Vilijemsa iz serijala "Sećanje, Jad i Trn" (iz tog serijala je kod nas preveden "Presto od zmajokosti"), priča o večnom pitanju šta nas čeka nakon smrti, kao i o tome dokle je neko spreman da ide da bi dobio odgovor na to pitanje. Nakon toga sledi priča "Vitez lutalica" Džordža R. R. Martina iz njegovog nedovršenog serijala "Pesma leda i vatre", čijem pisanju nikako da se vrati; ova simpatična priča pripada periodu pre samog serijala i pripoveda o mladiću koji bi hteo da bude vitez i neobičnom dečaku koji bi da mu bude štitonoša – što bi viteza-u-pokušaju moglo koštati života.
Deveta priča po redu potiče iz pera En Mekafri, čuvene po svojim romanima o Pernu, planeti na kojoj zajedno žive i sarađuju ljudi i zmajevi (koje su, nekada davno, ljudi uzgojili od malih letećih guštera koji bljuju vatru, kako bi im pomogli protiv opasnosti iz svemira); u priči "Pernski Trkač" nema zmajeva, ona se bavi devojkom-glasnikom iz tog sveta, u kome poruke jedino preko tih Trkača mogu da putuju. Sledeća priča je "Drvonoša" Rejmonda Fajsta iz serijala o ratovima kapije sveta – priča je u skladu sa Fajstovim opusom, što će reći u redu ako volite štancovanu epsku fantastiku. Poslednja priča iz zbirke je "Buđenje proleća" Roberta Džordana, čuvenog po nezavršenom serijalu (autor je pisao veoma dug serijal i smrt ga je u tome prekinula) "Točak vremena". Ljubiteljima Džordana dopašće se priča iz perioda pre samog serijala, o tome kako su se sreli neki od kasnije bitnih likova; za one koji Džordanovo pisanje ne vole, priča je manje zamorna od serijala.
"Legende" su, ukupno uzev, odlična zbirka, koja bi mogla da se dopadne kako onima koji pomenute serijale već poznaju i vole, tako i onima koji sa tim serijalima tek treba da se upoznaju – može i da vam pruži informaciju šta bi vas od tih serijala moglo interesovati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.