Krokodil panel: Treba se više baviti sadašnjošću

BEOGRAD – Učesnici panela „Neighbors – Facing the present“, organizovanog u okviru književnog festivala „Krokodil“ u Beogradu, složili su se danas u oceni da se u regionu jugoistočne Evrope, posebno Balkana, treba više baviti sadašnjošću, a iz prošlosti crpeti inspiraciju za priče.

Pisci Rumena Bužarovska (Severna Makedonija), Ferenc Cinki (Mađarska), Kozmin Perca (Rumunija) i Georgi Gospodinov (Bugarska) razgovarali su danas u Centru za kulturnu dekontaminaciju o tome koliko se može baviti sadašnjošću kada nije završeno sa prošlošću, o ulozi književnosti i umetnosti u aktuelnim političkim zbivanjima, stereotipima i identitetu, a uz moderaciju Mime Simić (Hrvatska).

Bužarovska je primetila da je problem što se više fokusiramo na prošlost nego na sadašnjost i da je za zemlje poput Severne Makedonije bitno da se okrenu sadašnjosti jer je to put ka budućnosti.

Za Perca istorija je fikcija pođednako kao i budućnost, a sadašnjost jedina kojom treba da se bavimo i koju možemo menjati, dok Cinki kao veliki problem u svojoj zemlji vidi upravo činjenicu da se Mađarska nije suočila sa prošlošću i problemima, što je, smatra, dovelo do sadašnje političke situacije.

„Sada imamo različite narative o prošlosti i to nije loše, ali moramo da dođemo do nekog zajedničkog stanovišta o onome što se dešavalo u prošlosti. Stalno deluje kao da mi nismo bili umešani, da smo uvek bili žrtve i to nas je i dovelo do ovoga danas“, rekao je Cinki.

Gospodinov skreće pažnju na dominantan osećaj da je „budućnost otkazana“, poput letova aviona, što, kaže, može biti opasno.

„U socijalizmu smo imali obećanja da će nam biti bolje u budućnosti, a sada populističke partije potenciraju uspehe iz prošlosti i nemamo očekivanja od budućnosti. Ja volim prošlost, volim da pišem o prošlosti jer se u njoj nalazi mnogo zanimljivih ljudskih priča, ali istorija takođe može biti i čudovište i toga moramo biti svesni“, rekao je Gospodinov.

Govoreći o međususedskim odnosima, Perca i Cinki su se složili da su ljudi glupi i da su upravo takvi najglasniji.

Dok Perca upozorava da je nacionalni ponos najopasniji, jer uliva uverenje da se istorija može promeniti i dodaje da su neki od njegovih najboljih prijatelja upravo Mađari, Cinki primećujue da je Mađarska provela godine i godine u građenju loših odnosa sa svojim susedima, ali da je za njegovu generaciju normalna saradnja sa susedima, uveren da je književnost i uopšte umetnost dobar most povezivanja i mirenja.

Gospodinov kaže da je Balkan pun istorije, ali i stereotipa i etiketa od kojih treba pobeći.

„Prvo si pisac iz Bugarske, Rumunije, Makedonije, pa postaneš pisac iz Jugoistočne Evrope, pa evropski pisac i onda ako imaš sreće, postaneš samo pisac. Mi često proizvodimo sterotipe jer želimo da prodamo svoju istoriju i ponekad tako svoju književnost zatvorimo u geto. Jednom mi je neko rekao da od mene očekuje drugačiju vrstu priče, a ja sam mu na to odgovorio da se i mi na Balkanu zaljubljujemo, volimo, razvodimo“, istakao je Gospodinov.

Bužarovska to povezuje sa identitetom, jer koliko god te etikete bile loše, sve priče dolaze, kaže, iz nekog društvenog konteksta.

„Svi mi mrzimo komšije, ali smo i opsednuti njima. Komšija vam zaliva cveće, ali to može biti opasno jer onda zna sve o vama. Isto je i sa susednim zemljama. Ja sam ponosna na svoju zemlju koja je sa novom vlašću mnogo popravila svoj odnos sa Grčkom i Albanijom, ali se to brzo može promeniti. Najlakše je izazvati konflikt sa susedima, jer time skrećete pažnju naroda sa ekonomskih problema, korupcije, lošeg zdravstvenog sistema“, rekla je Bužarovska.

Perca takođe vidi pozitivne promene u svojoj zemlji na šta dosta utiče, prema njegovim rečima, sedam miliona Rumuna iz dijaspore, koji žive u drugačijim strukturama i mentalitetu, dok Cinki kaže da je u njegovoj zemlji mnogo podela, vlada razjedinjenost koju je vlast iskoristila, ali i primećuje novu generaciju, pre svega pesnika, koji su dosta politični i nezavisni.

Gospodinovu je od nacije, identiteta, mnogo važnije da je pre svega ljudsko biće, zatim otac i sin, a u prošlosti vidi izvorište priča i dodaje da je on zapravo „lopov priča“ pošto sve što je napisao od nekog je čuo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.